¹Вот, все это видело око мое, слышало ухо мое и заметило длясебя.

¹Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.

²Сколько знаете вы, знаю и я: не ниже я вас.

²Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.

³Но я к Вседержителю хотел бы говорить и желал бы состязаться с Богом.

³Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.

⁴А вы сплетчики лжи; все вы бесполезные врачи.

⁴Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.

⁵О, если бы вы только молчали! это было бы вменено вам в мудрость.

⁵О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.

⁶Выслушайте же рассуждения мои и вникните в возражение уст моих.

⁶Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.

⁷Надлежало ли вам ради Бога говорить неправду и для Него говорить ложь?

⁷Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?

⁸Надлежало ли вам быть лицеприятными к Нему и за Бога так препираться?

⁸Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?

⁹Хорошо ли будет, когда Он испытает вас? Обманете ли Его, как обманывают человека?

⁹Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?

¹⁰Строго накажет Он вас, хотя вы и скрытно лицемерите.

¹⁰Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.

¹¹Неужели величие Его не устрашает вас, и страх Его не нападает на вас?

¹¹Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?

¹²Напоминания ваши подобны пеплу; оплоты ваши – оплоты глиняные.

¹²Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.

¹³Замолчите предо мною, и я буду говорить, что бы ни постигло меня.

¹³Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.

¹⁴Для чего мне терзать тело мое зубами моими и душу мою полагать в руку мою?

¹⁴Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?

¹⁵Вот, Он убивает меня, но я буду надеяться; я желалбы только отстоять пути мои пред лицем Его!

¹⁵Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.

¹⁶И это уже в оправдание мне, потому что лицемер не пойдет пред лице Его!

¹⁶И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.

¹⁷Выслушайте внимательно слово мое и объяснение мое ушами вашими.

¹⁷Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.

¹⁸Вот, я завел судебное дело: знаю, что буду прав.

¹⁸Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.

¹⁹Кто в состоянии оспорить меня? Ибо я скоро умолкну и испущу дух.

¹⁹Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.

²⁰Двух только вещей не делай со мною, и тогда я не буду укрываться от лица Твоего:

²⁰Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.

²¹удали от меня руку Твою, и ужас Твой да не потрясает меня.

²¹Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.

²²Тогда зови, и я буду отвечать, или буду говорить я, а Ты отвечай мне.

²²Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.

²³Сколько у меня пороков и грехов? покажи мне беззаконие мое и грех мой.

²³Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.

²⁴Для чего скрываешь лице Твое и считаешь меня врагом Тебе?

²⁴Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?

²⁵Не сорванный ли листок Ты сокрушаешь и не сухую ли соломинку преследуешь?

²⁵Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,

²⁶Ибо Ты пишешь на меня горькое и вменяешь мне грехи юности моей,

²⁶Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,

²⁷и ставишь в колоду ноги мои и подстерегаешь все стези мои, – гонишься по следам ног моих.

²⁷И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?

²⁸А он, как гниль, распадается, как одежда, изъеденная молью.

²⁸А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.