¹И отвечал Елифаз Феманитянин и сказал:

¹А Елифас Теманац одговори и рече:

²станет ли мудрый отвечать знанием пустым и наполнять чрево своеветром палящим,

²Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,

³оправдываться словами бесполезными и речью, не имеющею никакой силы?

³Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?

⁴Да ты отложил и страх и за малость считаешь речь к Богу.

⁴А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

⁵Нечестие твое настроило так уста твои, и ты избрал язык лукавых.

⁵Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

⁶Тебя обвиняют уста твои, а не я, и твой язык говорит против тебя.

⁶Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.

⁷Разве ты первым человеком родился и прежде холмов создан?

⁷Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?

⁸Разве совет Божий ты слышал и привлек к себе премудрость?

⁸Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

⁹Что знаешь ты, чего бы не знали мы? что разумеешь ты, чего не было бы и у нас?

⁹Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?

¹⁰И седовласый и старец есть между нами, днями превышающий отца твоего.

¹⁰И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.

¹¹Разве малость для тебя утешения Божии? И это неизвестно тебе?

¹¹Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?

¹²К чему порывает тебя сердце твое, и к чему так гордо смотришь?

¹²Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,

¹³Что устремляешь против Бога дух твой и устами твоими произносишь такие речи?

¹³Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?

¹⁴Что такое человек, чтоб быть ему чистым, и чтобы рожденному женщиною быть праведным?

¹⁴Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

¹⁵Вот, Он и святым Своим не доверяет, и небеса нечисты в очах Его:

¹⁵Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;

¹⁶тем больше нечист и растлен человек, пьющий беззаконие, как воду.

¹⁶А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?

¹⁷Я буду говорить тебе, слушай меня; я расскажу тебе, что видел,

¹⁷Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,

¹⁸что слышали мудрые и не скрыли слышанного от отцов своих,

¹⁸Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,

¹⁹которым одним отдана была земля, и среди которых чужой не ходил.

¹⁹Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.

²⁰Нечестивый мучит себя во все дни свои, и число лет закрыто отпритеснителя;

²⁰Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.

²¹звук ужасов в ушах его; среди мира идет на него губитель.

²¹Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.

²²Он не надеется спастись от тьмы; видит пред собою меч.

²²Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.

²³Он скитается за куском хлеба повсюду; знает, что уже готов, в руках у него день тьмы.

²³Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

²⁴Устрашает его нужда и теснота; одолевает его, как царь, приготовившийся к битве,

²⁴Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

²⁵за то, что он простирал против Бога руку свою и противился Вседержителю,

²⁵Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.

²⁶устремлялся против Него с гордою выею, под толстыми щитами своими;

²⁶Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

²⁷потому что он покрыл лице свое жиром своим и обложил туком лядвеи свои.

²⁷Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.

²⁸И он селится в городах разоренных, в домах, в которых не живут,которые обречены на развалины.

²⁸И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.

²⁹Не пребудет он богатым, и не уцелеет имущество его,и не распрострется по земле приобретение его.

²⁹Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

³⁰Не уйдет от тьмы; отрасли его иссушит пламя и дуновением уст своих увлечет его.

³⁰Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.

³¹Пусть не доверяет суете заблудший, ибо суета будет и воздаянием ему.

³¹Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

³²Не в свой день он скончается, и ветви его не будут зеленеть.

³²Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.

³³Сбросит он, как виноградная лоза, недозрелую ягоду свою и, как маслина, стряхнет цвет свой.

³³Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.

³⁴Так опустеет дом нечестивого, и огонь пожрет шатры мздоимства.

³⁴Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.

³⁵Он зачал зло и родил ложь, и утроба его приготовляет обман.

³⁵Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.