1И отвечал Иов и сказал:
1А Јов одговори и рече:
2слышал я много такого; жалкие утешители все вы!
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3Будет ли конец ветреным словам? и что побудило тебя так отвечать?
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4И я мог бы так же говорить, как вы, если бы душа ваша была на месте души моей; ополчался бы на вас словами и кивал бы на вас головою моею;
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5подкреплял бы вас языком моим и движением губ утешал бы.
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6Говорю ли я, не утоляется скорбь моя; перестаю ли, что отходит от меня?
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7Но ныне Он изнурил меня. Ты разрушил всю семью мою.
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8Ты покрыл меня морщинами во свидетельство против меня; восстает на меня изможденность моя, в лицо укоряет меня.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9Гнев Его терзает и враждует против меня, скрежещет на меня зубамисвоими; неприятель мой острит на меня глаза свои.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10Разинули на меня пасть свою; ругаясь бьют меня по щекам; все сговорились против меня.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11Предал меня Бог беззаконнику и в руки нечестивым бросил меня.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12Я был спокоен, но Он потряс меня; взял меня за шею и избил меня ипоставил меня целью для Себя.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13Окружили меня стрельцы Его; Он рассекает внутренности мои и не щадит, пролил на землю желчь мою,
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14пробивает во мне пролом за проломом, бежит на меня, как ратоборец.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15Вретище сшил я на кожу мою и в прах положил голову мою.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16Лицо мое побагровело от плача, и на веждах моих тень смерти,
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17при всем том, что нет хищения в руках моих, и молитва моя чиста.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18Земля! не закрой моей крови, и да не будет места воплю моему.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19И ныне вот на небесах Свидетель мой, и Заступник мой в вышних!
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20Многоречивые друзья мои! К Богу слезит око мое.
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21О, если бы человек мог иметь состязание с Богом, как сын человеческий с ближним своим!
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22Ибо летам моим приходит конец, и я отхожу в путь невозвратный.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.