¹Взывай, если есть отвечающий тебе. И к кому из святых обратишьсяты?

¹Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?

²Так, глупца убивает гневливость, и несмысленного губит раздражительность.

²Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.

³Видел я, как глупец укореняется, и тотчас проклял дом его.

³Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.

⁴Дети его далеки от счастья, их будут бить у ворот, и не будет заступника.

⁴Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

⁵Жатву его съест голодный и из-за терна возьмет ее, и жаждущие поглотят имущество его.

⁵Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

⁶Так, не из праха выходит горе, и не из земли вырастает беда;

⁶Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

⁷но человек рождается на страдание, как искры, чтобы устремляться вверх.

⁷Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.

⁸Но я к Богу обратился бы, предал бы дело мое Богу,

⁸Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,

⁹Который творит дела великие и неисследимые, чудные без числа,

⁹Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;

¹⁰дает дождь на лице земли и посылает воды на лице полей;

¹⁰Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

¹¹униженных поставляет на высоту, и сетующие возносятся во спасение.

¹¹Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

¹²Он разрушает замыслы коварных, и руки их не довершают предприятия.

¹²Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;

¹³Он уловляет мудрецов их же лукавством, и совет хитрых становится тщетным:

¹³Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;

¹⁴днем они встречают тьму и в полдень ходят ощупью, как ночью.

¹⁴Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

¹⁵Он спасает бедного от меча, от уст их и от руки сильного.

¹⁵Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.

¹⁶И есть несчастному надежда, и неправда затворяет уста свои.

¹⁶Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

¹⁷Блажен человек, которого вразумляет Бог, и потому наказания Вседержителева не отвергай,

¹⁷Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.

¹⁸ибо Он причиняет раны и Сам обвязывает их; Он поражает, и Его же руки врачуют.

¹⁸Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

¹⁹В шести бедах спасет тебя, и в седьмой не коснется тебя зло.

¹⁹Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

²⁰Во время голода избавит тебя от смерти, и на войне – от руки меча.

²⁰У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

²¹От бича языка укроешь себя и не убоишься опустошения, когда оно придет.

²¹Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

²²Опустошению и голоду посмеешься и зверей земли не убоишься,

²²Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.

²³ибо с камнями полевыми у тебя союз, и звери полевые в мире с тобою.

²³Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.

²⁴И узнаешь, что шатер твой в безопасности, и будешь смотреть за домом твоим, и не согрешишь.

²⁴И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

²⁵И увидишь, что семя твое многочисленно, и отрасли твои, как трава на земле.

²⁵Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

²⁶Войдешь во гроб в зрелости, как укладываются снопы пшеницы в свое время.

²⁶Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

²⁷Вот, что мы дознали; так оно и есть: выслушай это и заметь для себя.

²⁷Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.