¹Истинно, истинно говорю вам: кто не дверью входит во двор овчий, но перелазит инде, тот вор и разбойник;

¹Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;

²а входящий дверью есть пастырь овцам.

²А који улази на врата јесте пастир овцама.

³Ему придверник отворяет, и овцы слушаются голоса его, и он зовет своих овец по имени и выводит их.

³Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

⁴И когда выведет своих овец, идет перед ними; а овцы за ним идут, потому что знают голос его.

⁴И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

⁵За чужим же не идут, но бегут от него, потому что не знают чужого голоса.

⁵А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.

⁶Сию притчу сказал им Иисус; но они не поняли, что такое Он говорил им.

⁶Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

⁷Итак, опять Иисус сказал им: истинно, истинно говорю вам, что Я дверь овцам.

⁷Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

⁸Все, сколько их ни приходило предо Мною, суть воры и разбойники; но овцы не послушали их.

⁸Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

⁹Я есмь дверь: кто войдет Мною, тот спасется, и войдет, и выйдет, и пажить найдет.

⁹Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹⁰Вор приходит только для того, чтобы украсть, убить и погубить. Я пришел для того, чтобы имели жизнь и имели с избытком.

¹⁰Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

¹¹Я есмь пастырь добрый: пастырь добрый полагает жизнь свою за овец.

¹¹Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

¹²А наемник, не пастырь, которому овцы не свои, видит приходящего волка, и оставляет овец, и бежит; и волк расхищает овец, и разгоняет их.

¹²А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;

¹³А наемник бежит, потому что наемник, и нерадит об овцах.

¹³А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.

¹⁴Я есмь пастырь добрый; и знаю Моих, и Мои знают Меня.

¹⁴Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

¹⁵Как Отец знает Меня, так и Я знаю Отца; и жизнь Мою полагаю за овец.

¹⁵Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

¹⁶Есть у Меня и другие овцы, которые не сего двора, и тех надлежит Мне привести: и они услышат голос Мой, и будет одно стадо и один Пастырь.

¹⁶И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

¹⁷Потому любит Меня Отец, что Я отдаю жизнь Мою, чтобы опять принять ее.

¹⁷Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

¹⁸Никто не отнимает ее у Меня, но Я Сам отдаю ее. Имею власть отдать ее и власть имею опять принять ее. Сию заповедь получил Я от Отца Моего.

¹⁸Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.

¹⁹От этих слов опять произошла между Иудеями распря.

¹⁹Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.

²⁰Многие из них говорили: Он одержим бесом и безумствует; что слушаете Его?

²⁰Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?

²¹Другие говорили: это слова не бесноватого; может ли бес отверзать очи слепым?

²¹Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?

²²Настал же тогда в Иерусалиме праздник обновления, и была зима.

²²А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.

²³И ходил Иисус в храме, в притворе Соломоновом.

²³И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.

²⁴Тут Иудеи обступили Его и говорили Ему: долго ли Тебе держать нас в недоумении? если Ты Христос, скажи нам прямо.

²⁴А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.

²⁵Иисус отвечал им: Я сказал вам, и не верите; дела, которые творю Я во имя Отца Моего,они свидетельствуют о Мне.

²⁵Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.

²⁶Но вы не верите, ибо вы не из овец Моих, как Я сказал вам.

²⁶Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.

²⁷Овцы Мои слушаются голоса Моего, и Я знаю их; и они идут за Мною.

²⁷Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

²⁸И Я даю им жизнь вечную, и не погибнут вовек; и никто не похитит их из руки Моей.

²⁸И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.

²⁹Отец Мой, Который дал Мне их, больше всех; и никто не может похитить их из руки Отца Моего.

²⁹Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.

³⁰Я и Отец – одно.

³⁰Ја и Отац једно смо.

³¹Тут опять Иудеи схватили каменья, чтобы побить Его.

³¹А Јевреји опет узеше камење да Га убију.

³²Иисус отвечал им: много добрых дел показал Я вам от Отца Моего; за которое из них хотите побить Меня камнями?

³²Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?

³³Иудеи сказали Ему в ответ: не за доброе дело хотим побить Тебя камнями, но за богохульство и за то, что Ты, будучи человек, делаешь Себя Богом.

³³Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.

³⁴Иисус отвечал им: не написано ли в законе вашем: Я сказал: вы боги?

³⁴Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?

³⁵Если Он назвал богами тех, к которым было слово Божие, и не может нарушиться Писание, –

³⁵Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;

³⁶Тому ли, Которого Отец освятил и послал в мир, вы говорите: богохульствуешь, потому что Я сказал: Я Сын Божий?

³⁶Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?

³⁷Если Я не творю дел Отца Моего, не верьте Мне;

³⁷Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.

³⁸а если творю, то, когда не верите Мне, верьте делам Моим, чтобы узнать и поверить, что Отец во Мне и Я в Нем.

³⁸Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.

³⁹Тогда опять искали схватить Его; но Он уклонился от рук их,

³⁹Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.

⁴⁰и пошел опять за Иордан, на то место, где прежде крестил Иоанн, и остался там.

⁴⁰И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.

⁴¹Многие пришли к Нему и говорили, что Иоанн не сотворил никакого чуда, но все, что сказал Иоанн о Нем, было истинно.

⁴¹И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.

⁴²И многие там уверовали в Него.

⁴²И многи вероваше Га онде.