¹Был болен некто Лазарь из Вифании, из селения, где жили Мария и Марфа, сестра ее.

¹Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.

²Мария же, которой брат Лазарь был болен, была та , которая помазала Господа миром и отерла ноги Его волосами своими.

²(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)

³Сестры послали сказать Ему: Господи! вот, кого Ты любишь, болен.

³Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.

⁴Иисус, услышав то , сказал: эта болезнь не ксмерти, но к славе Божией, да прославится через нее Сын Божий.

⁴А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

⁵Иисус же любил Марфу и сестру ее и Лазаря.

⁵А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.

⁶Когда же услышал, что он болен, то пробыл два дня на том месте, где находился.

⁶А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.

⁷После этого сказал ученикам: пойдем опять в Иудею.

⁷А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

⁸Ученики сказали Ему: Равви! давно ли Иудеи искали побить Тебя камнями, и Ты опять идешь туда?

⁸Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

⁹Иисус отвечал: не двенадцать ли часов во дне? кто ходит днем, тот не спотыкается, потому что видит свет мира сего;

⁹Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;

¹⁰а кто ходит ночью, спотыкается, потому что нет света с ним.

¹⁰А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

¹¹Сказав это, говорит им потом: Лазарь, друг наш, уснул; но Я иду разбудить его.

¹¹Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

¹²Ученики Его сказали: Господи! если уснул, то выздоровеет.

¹²Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.

¹³Иисус говорил о смерти его, а они думали, что Он говорит о сне обыкновенном.

¹³А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

¹⁴Тогда Иисус сказал им прямо: Лазарь умер;

¹⁴Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

¹⁵и радуюсь за вас, что Меня не было там, дабы вы уверовали; но пойдем к нему.

¹⁵И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.

¹⁶Тогда Фома, иначе называемый Близнец, сказал ученикам: пойдем и мы умрем с ним.

¹⁶Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

¹⁷Иисус, придя, нашел, что он уже четыре дня в гробе.

¹⁷А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.

¹⁸Вифания же была близ Иерусалима, стадиях в пятнадцати;

¹⁸(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

¹⁹и многие из Иудеев пришли к Марфе и Марии утешать их в печали о брате их.

¹⁹И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.

²⁰Марфа, услышав, что идет Иисус, пошла навстречу Ему; Мария же сидела дома.

²⁰Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.

²¹Тогда Марфа сказала Иисусу: Господи! если бы Ты былздесь, не умер бы брат мой.

²¹Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

²²Но и теперь знаю, что чего Ты попросишь у Бога, даст Тебе Бог.

²²А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.

²³Иисус говорит ей: воскреснет брат твой.

²³Исус јој рече: Брат ће твој устати.

²⁴Марфа сказала Ему: знаю, что воскреснет в воскресение, в последний день.

²⁴Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.

²⁵Иисус сказал ей: Я есмь воскресение и жизнь; верующий в Меня, если и умрет, оживет.

²⁵А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.

²⁶И всякий, живущий и верующий в Меня, не умрет вовек. Веришь ли сему?

²⁶И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?

²⁷Она говорит Ему: так, Господи! я верую, что Ты Христос, Сын Божий, грядущий в мир.

²⁷Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.

²⁸Сказав это, пошла и позвала тайно Марию, сестру свою, говоря: Учитель здесь и зовет тебя.

²⁸И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.

²⁹Она, как скоро услышала, поспешно встала и пошла к Нему.

²⁹А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.

³⁰Иисус еще не входил в селение, но был на том месте, где встретила Его Марфа.

³⁰Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

³¹Иудеи, которые были с нею в доме и утешали ее, видя, что Мария поспешно встала и вышла, пошли за нею, полагая, что она пошла на гроб - плакать там.

³¹А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

³²Мария же, придя туда, где был Иисус, и увидев Его, пала к ногам Его и сказала Ему: Господи!если бы Ты был здесь, не умер бы брат мой.

³²А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

³³Иисус, когда увидел ее плачущую и пришедших с нею Иудеев плачущих, Сам восскорбел духом и возмутился

³³Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

³⁴и сказал: где вы положили его? Говорят Ему: Господи! пойди и посмотри.

³⁴И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.

³⁵Иисус прослезился.

³⁵Ударише сузе Исусу.

³⁶Тогда Иудеи говорили: смотри, как Он любил его.

³⁶Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,

³⁷А некоторые из них сказали: не мог ли Сей, отверзший очи слепому, сделать, чтобы и этот не умер?

³⁷А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?

³⁸Иисус же, опять скорбя внутренно, приходит ко гробу. То была пещера, и камень лежал на ней.

³⁸А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.

³⁹Иисус говорит: отнимите камень. Сестра умершего, Марфа, говорит Ему: Господи! уже смердит; ибо четыре дня, как он во гробе.

³⁹Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.

⁴⁰Иисус говорит ей: не сказал ли Я тебе, что, если будешь веровать, увидишь славу Божию?

⁴⁰Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?

⁴¹Итак отняли камень от пещеры , где лежал умерший. Иисус же возвел очи к небу и сказал: Отче! благодарю Тебя, что Ты услышал Меня.

⁴¹Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.

⁴²Я и знал, что Ты всегда услышишь Меня; но сказал сие для народа, здесь стоящего, чтобы поверили, что Ты послал Меня.

⁴²А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.

⁴³Сказав это, Он воззвал громким голосом: Лазарь! иди вон.

⁴³И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.

⁴⁴И вышел умерший, обвитый по рукам и ногам погребальными пеленами, и лице его обвязано было платком. Иисус говорит им: развяжите его, пусть идет.

⁴⁴И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.

⁴⁵Тогда многие из Иудеев, пришедших к Марии и видевших, что сотворил Иисус, уверовали в Него.

⁴⁵Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.

⁴⁶А некоторые из них пошли к фарисеям и сказали им, что сделал Иисус.

⁴⁶А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

⁴⁷Тогда первосвященники и фарисеи собрали совет и говорили: что нам делать? Этот Человек много чудес творит.

⁴⁷Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.

⁴⁸Если оставим Его так, то все уверуют в Него, и придут Римляне и овладеют и местом нашим и народом.

⁴⁸Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

⁴⁹Один же из них, некто Каиафа, будучи на тот год первосвященником, сказал им: вы ничего не знаете,

⁴⁹А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;

⁵⁰и не подумаете, что лучше нам, чтобы один человек умер за людей, нежели чтобы весь народ погиб.

⁵⁰И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

⁵¹Сие же он сказал не от себя, но, будучи на тот год первосвященником, предсказал, что Иисус умрет за народ,

⁵¹А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;

⁵²и не только за народ, но чтобы и рассеянных чад Божиих собрать воедино.

⁵²И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.

⁵³С этого дня положили убить Его.

⁵³Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.

⁵⁴Посему Иисус уже не ходил явно между Иудеями, а пошел оттуда в страну близ пустыни, в город, называемый Ефраим, и там оставался с учениками Своими.

⁵⁴А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.

⁵⁵Приближалась Пасха Иудейская, и многие из всей страны пришли в Иерусалим перед Пасхою, чтобы очиститься.

⁵⁵А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.

⁵⁶Тогда искали Иисуса и, стоя в храме, говорили друг другу: как вы думаете? не придет ли Он на праздник?

⁵⁶Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?

⁵⁷Первосвященники же и фарисеи дали приказание, что если кто узнает, где Он будет, то объявил бы, дабы взять Его.

⁵⁷А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.