¹В те дни вышло от кесаря Августа повеление сделать перепись по всей земле.

¹У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.

²Эта перепись была первая в правление Квириния Сириею.

²Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.

³И пошли все записываться, каждый в свой город.

³И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.

⁴Пошел также и Иосиф из Галилеи, из города Назарета, в Иудею, в город Давидов, называемый Вифлеем, потому что он был из дома и рода Давидова,

⁴Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,

⁵записаться с Мариею, обрученною ему женою, которая была беременна.

⁵Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

⁶Когда же они были там, наступило время родить Ей;

⁶И кад онамо беху, дође време да она роди.

⁷и родила Сына своего Первенца, и спеленала Его, и положила Его в ясли, потому что не было им места в гостинице.

⁷И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.

⁸В той стране были на поле пастухи, которые содержали ночную стражу у стада своего.

⁸И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.

⁹Вдруг предстал им Ангел Господень, и слава Господня осияла их; и убоялись страхом великим.

⁹И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

¹⁰И сказал им Ангел: не бойтесь; я возвещаю вам великую радость, которая будет всем людям:

¹⁰И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

¹¹ибо ныне родился вам в городе Давидовом Спаситель,Который есть Христос Господь;

¹¹Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.

¹²и вот вам знак: вы найдете Младенца в пеленах, лежащего в яслях.

¹²И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.

¹³И внезапно явилось с Ангелом многочисленное воинство небесное, славящее Бога и взывающее:

¹³И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:

¹⁴слава в вышних Богу, и на земле мир, в человеках благоволение!

¹⁴Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

¹⁵Когда Ангелы отошли от них на небо, пастухи сказали друг другу: пойдем в Вифлеем и посмотрим, что там случилось, о чем возвестил нам Господь.

¹⁵И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.

¹⁶И, поспешив, пришли и нашли Мариюи Иосифа, и Младенца, лежащего в яслях.

¹⁶И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.

¹⁷Увидев же, рассказали о том, что было возвещено им о Младенце Сем.

¹⁷А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.

¹⁸И все слышавшие дивились тому, что рассказывали им пастухи.

¹⁸И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

¹⁹А Мария сохраняла все слова сии, слагая в сердце Своем.

¹⁹А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.

²⁰И возвратились пастухи, славя и хваля Бога за все то, что слышали и видели, как им сказано было.

²⁰И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.

²¹По прошествии восьми дней, когда надлежало обрезать Младенца , дали Ему имя Иисус, нареченное Ангелом прежде зачатия Его во чреве.

²¹И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

²²А когда исполнились дни очищения их по закону Моисееву, принесли Его в Иерусалим, чтобы представить пред Господа,

²²И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,

²³как предписано в законе Господнем, чтобы всякий младенец мужеского пола, разверзающий ложесна, был посвящен Господу,

²³(Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)

²⁴и чтобы принести в жертву, по реченному в законеГосподнем, две горлицы или двух птенцов голубиных.

²⁴И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.

²⁵Тогда был в Иерусалиме человек, именем Симеон. Он был муж праведный и благочестивый, чающий утешения Израилева; и Дух Святый был на нем.

²⁵И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.

²⁶Ему было предсказано Духом Святым, что он не увидит смерти, доколе не увидит Христа Господня.

²⁶И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.

²⁷И пришел он по вдохновению в храм. И, когда родители принесли Младенца Иисуса, чтобы совершить над Ним законный обряд,

²⁷И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,

²⁸он взял Его на руки, благословил Бога и сказал:

²⁸И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

²⁹Ныне отпускаешь раба Твоего, Владыко, по слову Твоему, с миром,

²⁹Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;

³⁰ибо видели очи мои спасение Твое,

³⁰Јер видеше очи моје спасење Твоје,

³¹которое Ты уготовал пред лицем всех народов,

³¹Које си уготовио пред лицем свих народа,

³²свет к просвещению язычников и славу народа Твоего Израиля.

³²Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.

³³Иосиф же и Матерь Его дивились сказанному о Нем.

³³И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.

³⁴И благословил их Симеон и сказал Марии, Матери Его: се, лежит Сей на падение и на восстаниемногих в Израиле и в предмет пререканий, –

³⁴И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

³⁵и Тебе Самой оружие пройдет душу, – да откроются помышления многих сердец.

³⁵(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.

³⁶Тут была также Анна пророчица, дочь Фануилова, от колена Асирова, достигшая глубокой старости, прожив с мужем от девства своего семь лет,

³⁶И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,

³⁷вдова лет восьмидесяти четырех, которая не отходила от храма, постом и молитвою служа Богу день и ночь.

³⁷И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

³⁸И она в то время, подойдя, славила Господа и говорила о Нем всем, ожидавшим избавления в Иерусалиме.

³⁸И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.

³⁹И когда они совершили все по закону Господню, возвратились в Галилею, в город свой Назарет.

³⁹И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

⁴⁰Младенец же возрастал и укреплялся духом, исполняясь премудрости, и благодать Божия была на Нем.

⁴⁰А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.

⁴¹Каждый год родители Его ходили в Иерусалим на праздник Пасхи.

⁴¹И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

⁴²И когда Он был двенадцати лет, пришли они также по обычаю в Иерусалим на праздник.

⁴²И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

⁴³Когда же, по окончании дней праздника , возвращались, остался Отрок Иисус в Иерусалиме; и не заметили тогоИосиф и Матерь Его,

⁴³И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;

⁴⁴но думали, что Он идет с другими. Пройдя же дневной путь, стали искать Его между родственниками и знакомыми

⁴⁴Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.

⁴⁵и, не найдя Его, возвратились в Иерусалим, ища Его.

⁴⁵И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.

⁴⁶Через три дня нашли Его в храме, сидящего посреди учителей, слушающего их и спрашивающего их;

⁴⁶И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,

⁴⁷все слушавшие Его дивились разуму и ответам Его.

⁴⁷И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.

⁴⁸И, увидев Его, удивились; и Матерь Его сказала Ему: Чадо! что Ты сделал с нами? Вот, отец Твой и Я с великою скорбью искали Тебя.

⁴⁸И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.

⁴⁹Он сказал им: зачем было вам искать Меня? или вы не знали, что Мне должно быть в том, что принадлежит Отцу Моему?

⁴⁹И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?

⁵⁰Но они не поняли сказанных Им слов.

⁵⁰И они не разумеше речи што им рече.

⁵¹И Он пошел с ними и пришел в Назарет; и был в повиновении у них. И Матерь Его сохраняла все слова сии в сердце Своем.

⁵¹И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.

⁵²Иисус же преуспевал в премудрости и возрасте и в любви у Бога и человеков.

⁵²И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.