¹Горе мне! ибо со мною теперь – как по собрании летних плодов, как по уборке винограда: ни одной ягоды для еды, ни спелого плода, которого желает душа моя.

¹Тешко мени! Јер сам као кад се обере летина, као кад се пабирчи после брања виноградског; нема грозда за јело, раног воћа жели душа моја.

²Не стало милосердых на земле, нет правдивых между людьми; все строят ковы, чтобы проливать кровь; каждый ставит брату своему сеть.

²Неста побожног са земље и нема правог међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата свог мрежом.

³Руки их обращены к тому, чтобы уметь делать зло; начальник требует подарков, и судья судит за взятки, а вельможи высказывают злые хотения души своей и извращают дело.

³Да чине зло обема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.

⁴Лучший из них – как терн, и справедливый – хуже колючей изгороди, день провозвестников Твоих, посещение Твое наступает; ныне постигнет их смятение.

⁴Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје дође, сада ће се смести.

⁵Не верьте другу, не полагайтесь на приятеля; от лежащей на лоне твоем стереги двери уст твоих.

⁵Не верујте пријатељу, не ослањајте се на вођу; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.

⁶Ибо сын позорит отца, дочь восстает против матери, невестка – против свекрови своей; враги человеку – домашние его.

⁶Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човеку домаћи његови.

⁷А я буду взирать на Господа, уповать на Бога спасения моего: Бог мой услышит меня.

⁷Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења свог; услишиће ме Бог мој.

⁸Не радуйся ради меня, неприятельница моя! хотя я упал, но встану; хотяя во мраке, но Господь свет для меня.

⁸Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако седим у мраку, Господ ће ми бити видело.

⁹Гнев Господень я буду нести, потому что согрешил пред Ним, доколе Он не решит дела моего и не совершит суда надо мною; тогда Он выведет меня на свет, и я увижу правду Его.

⁹Подносићу гнев Господњи, јер Му згреших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видело, видећу правду Његову.

¹⁰И увидит это неприятельница моя и стыд покроет ее, говорившую мне: „где Господь Бог твой?" Насмотрятся на нее глаза мои, как она будет попираема подобно грязи на улицах.

¹⁰Непријатељица ће моја видети, и срам ће је покрити, која ми говори: Где је Господ Бог твој? Очи ће је моје видети; сада ће се она погазити као блато на улицама.

¹¹В день сооружения стен твоих, в этот день отдалится определение.

¹¹У које се време сазидају зидови твоји, у то ће време отићи заповест надалеко;

¹²В тот день придут к тебе из Ассирии и городов Египетских, и от Египта до реки Евфрата , и от моря до моря, и от горы до горы.

¹²У то ће време долазити к теби од асирске до тврдих градова, и од тврдих градова до реке, и од мора до мора, и од горе до горе.

¹³А земля та будет пустынею за вину жителей ее, за плоды деяний их.

¹³А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дела њихових.

¹⁴Паси народ Твой жезлом Твоим, овец наследия Твоего, обитающихуединенно в лесу среди Кармила; да пасутся они на Васане и Галааде, как во дни древние!

¹⁴Паси народ свој с палицом својом, стадо наследства свог, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо време.

¹⁵Как во дни исхода твоего из земли Египетской, явлю ему дивные дела.

¹⁵Као у време кад си изашао из земље мисирске показаћу му чудеса.

¹⁶Увидят это народы и устыдятся при всем могуществе своем; положатруку на уста, уши их сделаются глухими;

¹⁶Народи ће видети и постидеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглушити.

¹⁷будут лизать прах как змея, как черви земные выползут они из укреплений своих; устрашатся Господа Бога нашего и убоятся Тебя.

¹⁷Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дрхћући излазиће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашем, и Тебе ће се бојати.

¹⁸Кто Бог, как Ты, прощающий беззаконие и не вменяющий преступления остатку наследия Твоего? не вечно гневается Он, потому что любит миловать.

¹⁸Ко је Бог као Ти? Који прашта безакоње и пролази преступе остатку од наследства свог, не држи до века гнев свој, јер Му је мила милост.

¹⁹Он опять умилосердится над нами, изгладит беззакония наши. Ты ввергнешь в пучину морскую все грехи наши.

¹⁹Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све грехе њихове.

²⁰Ты явишь верность Иакову, милость Аврааму, которую с клятвою обещал отцам нашим от дней первых.

²⁰Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо време.