¹Поднимается на тебя разрушитель: охраняй твердыни, стереги дорогу, укрепи чресла, собирайся с силами.

¹Изађе затирач на те, чувај град, пази на пут, утврди бедра, укрепи се добро.

²Ибо восстановит Господь величие Иакова, как величие Израиля, потому что опустошили их опустошители и виноградные ветви их истребили.

²Јер Господ поврати славу Јаковљеву као славу Израиљеву, јер их пустошници опустошише и лозе им потрше.

³Щит героев его красен; воины его в одеждах багряных; огнем сверкают колесницы в день приготовления к бою, и лес копьев волнуется.

³Штит је јунака његових црвен, војници су у скерлету; кола ће му бити као запаљени лучеви на дан кад се уврста, и јеле ће се љуљати страшно.

⁴По улицам несутся колесницы, гремят на площадях; блеск от них, как от огня; сверкают, как молния.

⁴Кола ће праскати по улицама и ударати једна о друга по путевима, биће као лучеви, и трчаће као муње.

⁵Он вызывает храбрых своих, но они спотыкаются на ходу своем; поспешают на стены города, но осада уже устроена.

⁵Помињаће јунаке своје, а они ће падати идући, похитаће к зидовима његовим, и заклон ће бити готов.

⁶Речные ворота отворяются, и дворец разрушается.

⁶Врата ће се рекама отворити, и двор ће се развалити.

⁷Решено: она будет обнажена и отведена в плен, и рабыни ее будут стонать как голуби, ударяя себя в грудь.

⁷И која стоји, заробиће се и одвешће се, девојке њене пратиће је уздишући као голубице, бијући се у прси.

⁸Ниневия со времени существования своего была как пруд, полный водою, а они бегут. „Стойте, стойте!" Но никто не оглядывается.

⁸Ниневија беше као језеро водено откако јесте; али беже. Станите, станите. Али се нико не обзире.

⁹Расхищайте серебро, расхищайте золото! нет конца запасам всякой драгоценной утвари.

⁹Грабите сребро, грабите злато; благу нема краја, мноштво је свакојаких драгих заклада.

¹⁰Разграблена, опустошена и разорена она, – и тает сердце, коленитрясутся; у всех в чреслах сильная боль, и лица у всех потемнели.

¹⁰Испразни се, и оголе, и опусте; и срце се растопи, колена ударају једна о друго, и бол је у свим бедрима, и лица су свима поцрнела.

¹¹Где теперь логовище львов и то пастбище для львенков, по которому ходил лев, львица и львенок, и никто не пугал их, –

¹¹Где је ложа лавовима и пасиште лавићима, куда иђаше лав и лавица и лавић, и никога не беше да плаши.

¹²лев, похищающий для насыщения щенков своих, и задушающий для львиц своих, и наполняющий добычею пещеры свои и логовища свои похищенным?

¹²Лав ловљаше својим лавићима доста, и дављаше лавицама својим, и пуњаше пећине своје лова и ложе своје грабежа.

¹³Вот, Я – на тебя! говорит Господь Саваоф. И сожгу в дыму колесницы твои, и меч пожрет львенков твоих, и истреблю с земли добычу твою, и не будет более слышим голос послов твоих.

¹³Ево ме на те, говори Господ над војскама, и попалићу кола твоја у дим, и мач ће прождрети лавиће твоје, и истребићу са земље грабеж твој, и неће се чути глас посланика твојих.