¹Горе городу кровей! весь он полон обмана и убийства; не прекращается в нем грабительство.

¹Тешко граду крвничком, сав је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега.

²Слышны хлопанье бича и стук крутящихся колес, ржание коня и грохотскачущей колесницы.

²Пуцају бичеви, и точкови праште, и коњи топоћу, и кола скачу.

³Несется конница, сверкает меч и блестят копья; убитых множество и груды трупов: нет конца трупам, спотыкаются отрупы их.

³Коњаници поскакују, и мачеви се сјају, и копља севају, и мноштво је побијених и сила мртвих телеса, нема броја мртвацима, и пада се преко мртваца.

⁴Это – за многие блудодеяния развратницы приятной наружности, искусной в чародеянии, которая блудодеяниями своими продает народы и чарованиями своими – племена.

⁴За мноштво курварства љупке курве, веште бајачице, која продаје народе својим курвањем и племена врачањем својим.

⁵Вот, Я – на тебя! говорит Господь Саваоф. И подниму на лице твоекрая одежды твоей и покажу народам наготу твою и царствам срамоту твою.

⁵Ево ме на те, говори Господ над војскама, и узгрнућу ти скуте твоје на лице, и показаћу народима голотињу твоју и царствима срамоту твоју.

⁶И забросаю тебя мерзостями, сделаю тебя презренною ивыставлю тебя на позор.

⁶И бацићу на тебе гадове и наружићу те, и начинићу од тебе углед.

⁷И будет то, что всякий, увидев тебя, побежит от тебя и скажет: „разорена Ниневия! Кто пожалеет о ней? где найду я утешителей для тебя?"

⁷И ко те год види, бежаће од тебе, и говориће: Опусте Ниневија; ко ће је жалити? Где ћу тражити оне који би те тешили?

⁸Разве ты лучше Но-Аммона, находящегося между реками, окруженного водою, которого вал было море, и море служило стеною его?

⁸Јеси ли боља од Но-Амона, који лежаше међу рекама, опточен водом, коме предња кула беше море и зидови му беху море?

⁹Ефиопия и Египет с бесчисленным множеством других служили ему подкреплением; Копты и Ливийцы приходили на помощь тебе.

⁹Јачина му беше хуска земља и Мисир и народи без броја; Футеји и Ливеји беху ти помоћници.

¹⁰Но и он переселен, пошел в плен; даже и младенцы его разбиты на перекрестках всех улиц, а о знатных его бросали жребий, и все вельможи его окованы цепями.

¹⁰И он би пресељен, отиде у ропство, и деца његова бише размрскана по угловима свих улица; и за главаре његове бацаше жреб, и сви властељи његови бише оковани у пута.

¹¹Так и ты – опьянеешь и скроешься; так и ты будешь искать защиты от неприятеля.

¹¹И ти ћеш се опити и крићеш се, и ти ћеш тражити заклон од непријатеља.

¹²Все укрепления твои подобны смоковнице со спелыми плодами: если тряхнуть их, то они упадут прямо в рот желающего есть.

¹²Сви ће градови твоји бити као смокве с раним родом; кад се тресну, падају у уста ономе ко хоће да једе.

¹³Вот, и народ твой, как женщины у тебя: врагам твоим настежь отворятся ворота земли твоей, огонь пожрет запоры твои.

¹³Ето, народ су ти жене усред тебе; непријатељима ће твојим бити широм отворена врата од земље твоје, огањ ће прождрети преворнице твоје.

¹⁴Начерпай воды на время осады; укрепляй крепости твои; пойди в грязь, топчи глину, исправь печь для обжигания кирпичей.

¹⁴Нахватај себи воде за опсаду, утврди ограде своје; уђи у као и угази блато, оправи пећ за опеке.

¹⁵Там пожрет тебя огонь, посечет тебя меч, поест тебя как гусеница, хотя бы ты умножился как гусеница, умножился как саранча.

¹⁵Онде ће те прождрети огањ, мач ће те исећи, изјешће те као хрушт; нека вас је много као хруштева, нека вас је много као скакаваца.

¹⁶Купцов у тебя стало более, нежели звезд на небе; но эта саранча рассеется и улетит.

¹⁶Имаш трговаца више него што је звезда на небу; хруштеви падоше, па одлетеше.

¹⁷Князья твои – как саранча, и военачальники твои – как рои мошек, которые во время холода гнездятся в щелях стен , и когда взойдет солнце, то разлетаются, и не узнаешь места, где они были.

¹⁷Главари су твоји као скакавци и војводе твоје као велики скакавци, који падају по плотовима кад је студено, а кад сунце гране, одлећу, и место им се не познаје где беху.

¹⁸Спят пастыри твои, царь Ассирийский, покоятся вельможи твои; народ твой рассеялся по горам, и некому собрать его.

¹⁸Задремаше твоји пастири, царе асирски, полегаше јунаци твоји, народ се твој распрша по горама, и нема никога да их збере.

¹⁹Нет врачевства для раны твоей, болезненна язва твоя. Все, услышавшие весть о тебе, будут рукоплескать о тебе, ибо на кого не простиралась беспрестанно злоба твоя?

¹⁹Нема лека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако?