1Не премудрость ли взывает? и не разум ли возвышает голос свой?
1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2Она становится на возвышенных местах, при дороге, на распутиях;
2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3она взывает у ворот при входе в город, при входе в двери:
3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4„к вам, люди, взываю я, и к сынам человеческим голос мой!
4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5Научитесь, неразумные, благоразумию, и глупые - разуму.
5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6Слушайте, потому что я буду говорить важное, и изречение уст моих – правда;
6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7ибо истину произнесет язык мой, и нечестие – мерзость для уст моих;
7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8все слова уст моих справедливы; нет в них коварства и лукавства;
8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9все они ясны для разумного и справедливы для приобретших знание.
9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10Примите учение мое, а не серебро; лучше знание, нежели отборное золото;
10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11потому что мудрость лучше жемчуга, и ничто из желаемого не сравнится с нею.
11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12Я, премудрость, обитаю с разумом и ищу рассудительного знания.
12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13Страх Господень – ненавидеть зло; гордость и высокомерие и злойпуть и коварные уста я ненавижу.
13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14У меня совет и правда; я разум, у меня сила.
14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15Мною цари царствуют и повелители узаконяют правду;
15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16мною начальствуют начальники и вельможи и все судьи земли.
16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17Любящих меня я люблю, и ищущие меня найдут меня;
17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18богатство и слава у меня, сокровище непогибающее и правда;
18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19плоды мои лучше золота, и золота самого чистого, и пользы от меня больше, нежели от отборного серебра.
19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20Я хожу по пути правды, по стезям правосудия,
20Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21чтобы доставить любящим меня существенное благо, исокровищницы их я наполняю.
21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22Господь имел меня началом пути Своего, прежде созданий Своих, искони;
22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23от века я помазана, от начала, прежде бытия земли.
23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24Я родилась, когда еще не существовали бездны, когда еще не было источников, обильных водою.
24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25Я родилась прежде, нежели водружены были горы, прежде холмов,
25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26когда еще Он не сотворил ни земли, ни полей, ни начальных пылинок вселенной.
26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27Когда Он уготовлял небеса, я была там. Когда Он проводил круговую черту по лицу бездны,
27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28когда утверждал вверху облака, когда укреплял источники бездны,
28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29когда давал морю устав, чтобы воды не переступали пределов его,когда полагал основания земли:
29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30тогда я была при Нем художницею, и была радостью всякий день, веселясь пред лицем Его во все время,
30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31веселясь на земном кругу Его, и радость моя была с сынами человеческими.
31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32Итак, дети, послушайте меня; и блаженны те, которые хранят пути мои!
32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33Послушайте наставления и будьте мудры, и не отступайте от него .
33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34Блажен человек, который слушает меня, бодрствуя каждый день у ворот моих и стоя на страже у дверей моих!
34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35потому что, кто нашел меня, тот нашел жизнь, и получит благодать от Господа;
35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36а согрешающий против меня наносит вред душе своей:все ненавидящие меня любят смерть".
36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.