1(113:9) Не нам, Господи, не нам, но имени Твоему дай славу, ради милости Твоей, ради истины Твоей.
1Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.
2(113:10) Для чего язычникам говорить: „где же Бог их"?
2Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?
3(113:11) Бог наш на небесах; творит все, что хочет.
3Бог је наш на небесима, твори све што хоће.
4(113:12) А их идолы – серебро и золото, дело рук человеческих.
4Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.
5(113:13) Есть у них уста, но не говорят; есть у них глаза, но не видят;
5Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
6(113:14) есть у них уши, но не слышат; есть у них ноздри, но не обоняют;
6Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;
7(113:15) есть у них руки, но не осязают; есть у них ноги, но не ходят; и они не издают голоса гортанью своею.
7Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.
8(113:16) Подобны им да будут делающие их и все, надеющиеся на них.
8Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
9(113:17) Дом Израилев! уповай на Господа: Он наша помощь и щит.
9Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
10(113:18) Дом Ааронов! уповай на Господа: Он наша помощь и щит.
10Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
11(113:19) Боящиеся Господа! уповайте на Господа: Он наша помощь и щит.
11Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.
12(113:20) Господь помнит нас, благословляет нас , благословляетдом Израилев, благословляет дом Ааронов;
12Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;
13(113:21) благословляет боящихся Господа, малых с великими.
13Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.
14(113:22) Да приложит вам Господь более и более, вам и детям вашим.
14Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!
15(113:23) Благословенны вы Господом, сотворившим небо и землю.
15Господ да вас благослови, Творац неба и земље!
16(113:24) Небо – небо Господу, а землю Он дал сынам человеческим.
16Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.
17(113:25) Ни мертвые восхвалят Господа, ни все нисходящие в могилу;
17Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.
18(113:26) но мы будем благословлять Господа отныне и вовек. Аллилуия.
18Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!