1(122:1) Песнь восхождения. К Тебе возвожу очи мои, Живущий на небесах!
1К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима!
2(122:2) Вот, как очи рабов обращены на руку господ их, как очи рабы – на руку госпожи ее, так очи наши – к Господу, Богу нашему, доколе Он помилует нас.
2Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.
3(122:3) Помилуй нас, Господи, помилуй нас, ибо довольно мы насыщены презрением;
3Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;
4(122:4) довольно насыщена душа наша поношением от надменных и уничижением от гордых.
4Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.