1(21:1) Начальнику хора. При появлении зари. Псалом Давида. (21:2) Боже мой! Боже мой! для чего Ты оставил меня? Далеки от спасения моего слова вопля моего.
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2(21:3) Боже мой! я вопию днем, – и Ты не внемлешь мне, ночью, – и нетмне успокоения.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3(21:4) Но Ты, Святый, живешь среди славословий Израиля.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4(21:5) На Тебя уповали отцы наши; уповали, и Ты избавлял их;
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5(21:6) к Тебе взывали они, и были спасаемы; на Тебя уповали, и не оставались в стыде.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6(21:7) Я же червь, а не человек, поношение у людей и презрение в народе.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7(21:8) Все, видящие меня, ругаются надо мною, говорят устами, кивая головою:
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8(21:9) „он уповал на Господа; пусть избавит его, пусть спасет, если онугоден Ему".
8И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9(21:10) Но Ты извел меня из чрева, вложил в меня упование у грудей матери моей.
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10(21:11) На Тебя оставлен я от утробы; от чрева матери моей Ты – Бог мой.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11(21:12) Не удаляйся от меня, ибо скорбь близка, а помощника нет.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12(21:13) Множество тельцов обступили меня; тучные Васанские окружили меня,
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13(21:14) раскрыли на меня пасть свою, как лев, алчущий добычи и рыкающий.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14(21:15) Я пролился, как вода; все кости мои рассыпались; сердце моесделалось, как воск, растаяло посреди внутренности моей.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15(21:16) Сила моя иссохла, как черепок; язык мой прильпнул к гортани моей, и Ты свел меня к персти смертной.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16(21:17) Ибо псы окружили меня, скопище злых обступило меня, пронзили руки мои и ноги мои.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17(21:18) Можно было бы перечесть все кости мои; а они смотрят и делают из меня зрелище;
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18(21:19) делят ризы мои между собою и об одежде моей бросают жребий.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19(21:20) Но Ты, Господи, не удаляйся от меня; сила моя! поспеши на помощь мне;
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20(21:21) избавь от меча душу мою и от псов одинокую мою;
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21(21:22) спаси меня от пасти льва и от рогов единорогов, услышав, избавь меня.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22(21:23) Буду возвещать имя Твое братьям моим, посреди собрания восхвалять Тебя.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23(21:24) Боящиеся Господа! восхвалите Его. Все семя Иакова! прославь Его. Да благоговеет пред Ним все семя Израиля,
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24(21:25) ибо Он не презрел и не пренебрег скорби страждущего, не скрыл от него лица Своего, но услышал его, когда сей воззвал к Нему.
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25(21:26) О Тебе хвала моя в собрании великом; воздам обеты мои пред боящимися Его.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26(21:27) Да едят бедные и насыщаются; да восхвалят Господа ищущие Его; да живут сердца ваши во веки!
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27(21:28) Вспомнят, и обратятся к Господу все концы земли, и поклонятся пред Тобою все племена язычников,
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28(21:29) ибо Господне есть царство, и Он – Владыка над народами.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29(21:30) Будут есть и поклоняться все тучные земли; преклонятся пред Ним все нисходящие в персть и не могущие сохранить жизни своей.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30(21:31) Потомство мое будет служить Ему, и будет называться Господним вовек:
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31(21:32) придут и будут возвещать правду Его людям, которые родятся, что сотворил Господь.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.