1(55:1) Начальнику хора. О голубице, безмолвствующей вудалении. Писание Давида, когда Филистимляне захватили его в Гефе. (55:2)Помилуй меня, Боже! ибо человек хочет поглотить меня; нападая всякий день, теснит меня.
1Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2(55:3) Враги мои всякий день ищут поглотить меня, ибо много восстающих на меня, о, Всевышний!
2Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3(55:4) Когда я в страхе, на Тебя я уповаю.
3Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4(55:5) В Боге восхвалю я слово Его; на Бога уповаю, не боюсь; что сделает мне плоть?
4Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5(55:6) Всякий день извращают слова мои; все помышления их обо мне – на зло:
5Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6(55:7) собираются, притаиваются, наблюдают за моими пятами, чтобы уловить душу мою.
6Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7(55:8) Неужели они избегнут воздаяния за неправду свою ? Во гневе низложи, Боже, народы.
7Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8(55:9) У Тебя исчислены мои скитания; положи слезы мои в сосуд у Тебя,– не в книге ли они Твоей?
8У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9(55:10) Враги мои обращаются назад, когда я взываю к Тебе, из этого я узнаю, что Бог за меня.
9Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10(55:11) В Боге восхвалю я слово Его , в Господе восхвалю слово Его .
10Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11(55:12) На Бога уповаю, не боюсь; что сделает мне человек?
11У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12(55:13) На мне, Боже, обеты Тебе; Тебе воздам хвалы,
12Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13(55:14) ибо Ты избавил душу мою от смерти, да и ноги мои от преткновения, чтобы я ходил пред лицем Божиим во свете живых.
13Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.