1(56:1) Начальнику хора. Не погуби. Писание Давида, когда он убежал от Саула в пещеру. (56:2) Помилуй меня, Боже,помилуй меня, ибо на Тебя уповает душа моя, и в тени крыл Твоих я укроюсь, доколе не пройдут беды.
1Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
2(56:3) Воззову к Богу Всевышнему, Богу, благодетельствующему мне;
2Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
3(56:4) Он пошлет с небес и спасет меня; посрамит ищущего поглотить меня; пошлет Бог милость Свою и истину Свою.
3Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
4(56:5) Душа моя среди львов; я лежу среди дышущихпламенем, среди сынов человеческих, у которых зубы – копья и стрелы, и у которых язык - острый меч.
4Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
5(56:6) Будь превознесен выше небес, Боже, и над всею землею да будет слава Твоя!
5Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
6(56:7) Приготовили сеть ногам моим; душа моя поникла; выкопали предо мною яму, и сами упали в нее.
6Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
7(56:8) Готово сердце мое, Боже, готово сердце мое: буду петь и славить.
7Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
8(56:9) Воспрянь, слава моя, воспрянь, псалтирь и гусли! Я встану рано.
8Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
9(56:10) Буду славить Тебя, Господи, между народами; буду воспевать Тебя среди племен,
9Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
10(56:11) ибо до небес велика милость Твоя и до облаков истина Твоя.
10Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
11(56:12) Будь превознесен выше небес, Боже, и над всеюземлею да будет слава Твоя!
11Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!