1(57:1) Начальнику хора. Не погуби. Писание Давида. (57:2) Подлинно ли правду говорите вы, судьи, и справедливо судите, сыны человеческие?
1Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?
2(57:3) Беззаконие составляете в сердце, кладете на весы злодеяния рук ваших на земле.
2Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.
3(57:4) С самого рождения отступили нечестивые, от утробы матери заблуждаются, говоря ложь.
3Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.
4(57:5) Яд у них – как яд змеи, как глухого аспида, который затыкает уши свои
4У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,
5(57:6) и не слышит голоса заклинателя, самого искусного в заклинаниях.
5Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.
6(57:7) Боже! сокруши зубы их в устах их; разбей, Господи, челюсти львов!
6Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!
7(57:8) Да исчезнут, как вода протекающая; когда напрягут стрелы, пусть они будут как переломленные.
7Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.
8(57:9) Да исчезнут, как распускающаяся улитка; да не видят солнца, каквыкидыш женщины.
8Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.
9(57:10) Прежде нежели котлы ваши ощутят горящий терн, и свежее и обгоревшее да разнесет вихрь.
9Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.
10(57:11) Возрадуется праведник, когда увидит отмщение; омоет стопы свои в крови нечестивого.
10Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.
11(57:12) И скажет человек: „подлинно есть плод праведнику! итак есть Бог, судящий на земле!"
11И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!