¹(89:1) Молитва Моисея, человека Божия.

¹Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.

²(89:2) Господи! Ты нам прибежище в род и род.

²Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.

³(89:3) Прежде нежели родились горы, и Ты образовал землю и вселенную, иот века и до века Ты – Бог.

³Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!

⁴(89:4) Ты возвращаешь человека в тление и говоришь: „возвратитесь, сыны человеческие!"

⁴Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

⁵(89:5) Ибо пред очами Твоими тысяча лет, как день вчерашний, когда он прошел, и как стража в ночи.

⁵Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,

⁶(89:6) Ты как наводнением уносишь их; они – как сон, как трава, которая утром вырастает, утром цветет и зеленеет, вечером подсекается и засыхает;

⁶Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.

⁷(89:7) ибо мы исчезаем от гнева Твоего и от ярости Твоей мы в смятении.

⁷Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

⁸(89:8) Ты положил беззакония наши пред Тобою и тайное наше пред светом лица Твоего.

⁸Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.

⁹(89:9) Все дни наши прошли во гневе Твоем; мы теряем лета наши, как звук.

⁹Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.

¹⁰(89:10) Дней лет наших – семьдесят лет, а при большей крепости – восемьдесят лет; и самая лучшая пора их – труд и болезнь, ибо проходят быстро, и мы летим.

¹⁰Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

¹¹(89:11) Кто знает силу гнева Твоего, и ярость Твою по мере страха Твоего?

¹¹Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?

¹²(89:12) Научи нас так счислять дни наши, чтобы нам приобрести сердце мудрое.

¹²Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

¹³(89:13) Обратись, Господи! Доколе? Умилосердись над рабами Твоими.

¹³Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

¹⁴(89:14) Рано насыти нас милостью Твоею, и мы будем радоваться и веселиться во все дни наши.

¹⁴Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

¹⁵(89:15) Возвесели нас за дни, в которые Ты поражал нас, за лета, в которые мы видели бедствие.

¹⁵Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

¹⁶(89:16) Да явится на рабах Твоих дело Твое и на сынах их слава Твоя;

¹⁶Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.

¹⁷(89:17) и да будет благоволение Господа Бога нашего на нас, и в деле рук наших споспешествуй нам, в деле рук наших споспешествуй.

¹⁷Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.