1(94:1) Приидите, воспоем Господу, воскликнем твердыне спасения нашего;
1Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог!
2(94:2) предстанем лицу Его со славословием, в песнях воскликнем Ему,
2Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му!
3(94:3) ибо Господь есть Бог великий и Царь великий над всеми богами.
3Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима.
4(94:4) В Его руке глубины земли, и вершины гор – Его же;
4У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.
5(94:5) Его – море, и Он создал его, и сушу образовали руки Его.
5Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.
6(94:6) Приидите, поклонимся и припадем, преклоним колени пред лицем Господа, Творца нашего;
6Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.
7(94:7) ибо Он есть Бог наш, и мы – народ паствы Его и овцы руки Его. О, если бы вы ныне послушали гласа Его:
7Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:
8(94:8) „не ожесточите сердца вашего, как в Мериве, как в день искушения в пустыне,
8"Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,
9(94:9) где искушали Меня отцы ваши, испытывали Меня, и видели дело Мое.
9Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.
10(94:10) Сорок лет Я был раздражаем родом сим, и сказал: это народ, заблуждающийся сердцем; они не познали путей Моих,
10Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;
11(94:11) и потому Я поклялся во гневе Моем, что они не войдут в покой Мой".
11И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."