1Немощного в вере принимайте без споров о мнениях.
1А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.
2Ибо иной уверен, что можно есть все, а немощный ест овощи.
2Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.
3Кто ест, не уничижай того, кто не ест; и кто не ест, не осуждай того, кто ест, потому что Бог принял его.
3Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
4Кто ты, осуждающий чужого раба? Перед своим Господом стоит он, или падает. И будет восставлен, ибо силен Бог восставить его.
4Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
5Иной отличает день от дня, а другой судит о всяком дне равно . Всякий поступай по удостоверению своего ума.
5Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6Кто различает дни, для Господа различает; и кто не различает дней, для Господа не различает. Кто ест, для Господа ест, ибо благодарит Бога; и кто не ест, для Господа не ест, и благодарит Бога.
6Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7Ибо никто из нас не живет для себя, и никто не умирает для себя;
7Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
8а живем ли – для Господа живем; умираем ли – для Господа умираем: и потому, живем ли или умираем, - всегда Господни.
8Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9Ибо Христос для того и умер, и воскрес, и ожил, чтобы владычествовать и над мертвыми и над живыми.
9Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
10А ты что осуждаешь брата твоего? Или и ты, что унижаешь брата твоего? Все мы предстанем на суд Христов.
10А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
11Ибо написано: живу Я, говорит Господь, предо Мною преклонится всякое колено, и всякий язык будет исповедывать Бога.
11Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.
12Итак каждый из нас за себя даст отчет Богу.
12Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.
13Не станем же более судитьдруг друга, а лучше судите о том, как бы не подавать брату случая к преткновению или соблазну.
13Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
14Я знаю и уверен в Господе Иисусе, что нет ничего в себе самом нечистого; только почитающемучто-либо нечистым, тому нечисто.
14Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
15Если же за пищу огорчается брат твой, то ты уже не по любви поступаешь. Не губитвоею пищею того, за кого Христос умер.
15А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.
16Да не хулится ваше доброе.
16Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.
17Ибо Царствие Божие не пища и питие, но праведность и мир и радость во Святом Духе.
17Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.
18Кто сим служит Христу, тот угоден Богу и достоин одобрения от людей.
18Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.
19Итак будем искать того, что служит к миру и ко взаимному назиданию.
19Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.
20Ради пищи не разрушай дела Божия. Все чисто, но худо человеку, который ест на соблазн.
20Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.
21Лучше не есть мяса, не пить вина и не делать ничего такого , отчего брат твой претыкается, или соблазняется, или изнемогает.
21Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.
22Ты имеешь веру? имей ее сам в себе, пред Богом. Блажен, кто не осуждает себя в том, что избирает.
22Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.
23А сомневающийся, если ест, осуждается, потому что не по вере; а все, что не по вере, грех.
23А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.