1Mož, ki, večkrat posvarjen, postane trdovraten, se zdrobi nagloma, tako da mu ne bode zdravila.
1Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2Ko se množe pravični, veseli se ljudstvo, ko pa gospoduje brezbožnik, ljudstvo vzdihuje.
2Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3Kdor ljubi modrost, razveseljuje očeta svojega, kateri se pa druži z vlačugami, zapravlja blago.
3Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4Kralj s pravo sodbo utrjuje deželo, oni pa, ki zahteva dari, jo razdeva.
4Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5Mož, ki se prilizuje prijatelju svojemu, razpenja mrežo nogam njegovim.
5Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6V pregrehi hudobneža je zadrga, pravični pa prepeva in je vesel.
6У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7Pravični spoznava pravdo siromakov, brezbožni se ne zmeni, da bi jo spoznal.
7Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8Ljudje zasmehovalci zažigajo mesto, modri pa odvračajo jezo.
8Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9Če se modri prepira z neumnim, naj se jezi, naj se smeje, vendar ni nobenega miru.
9Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10Ljudje krvoželjni sovražijo brezmadežnega, pošteni pa skrbé za dušo njegovo.
10Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11Ves svoj gnev izliva bedak, modri pa ga zadržuje in miri.
11Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12Ako vladar rad posluša lažnivosti besede, bodo vsi služabniki njegovi brezbožni.
12Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13Ubožec in oderuh se srečujeta; obeh oči razsvetljuje GOSPOD.
13Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14Kralju, ki zvesto sodi siromake, bo prestol utrjen na veke.
14Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15Šiba in strah dajeta modrost, deček pa, sam sebi prepuščen, dela sramoto materi svoji.
15Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16Ko se množe brezbožni, množi se greh, pravični pa bodo videli njih padec.
16Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17Strahúj sina svojega, in pripravi ti pokoj in veselje duši tvoji.
17Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18Ko ni razodetja, se ljudstvo razuzda; kdor pa se drži postave, o blagor mu!
18Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19Z golimi besedami se ne poboljša hlapec: umeje jih pač, a ne ravna se po njih.
19Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20Ali si videl moža, naglega v besedah svojih? Več je upanja za bedaka nego za njega.
20Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21Kdor mehkužno od mladega vzreja svojega hlapca, dočaka, da se bo naposled vedel kot sin.
21Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22Naglojezni napravlja prepire in togotni je greha poln.
22Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23Napuh človeka poniža, kdor pa je ponižnega duha, doseže slavo.
23Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24Kdor deli s tatom, sovraži dušo svojo; preklinjanje sliši, pa greha ne naznani.
24Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25Kdor se človeka boji, si stavi zanko; kdor pa upa v GOSPODA, bode obvarovan.
25Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26Mnogo jih išče obličje vladarjevo, ali od GOSPODA je vsakega pravica.Krivičnik je gnusoba pravičnim, in brezbožnemu je gnusoba, kdor pošteno hodi.
26Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27Krivičnik je gnusoba pravičnim, in brezbožnemu je gnusoba, kdor pošteno hodi.
27Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.