¹Besede Agurja, Jakejevega sina; proroški govor. Govoril je mož Itielu, Itielu in Ukalu:

¹Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.

²Res, nespameten sem, bolj nego drugi, in umnosti človeške nimam,

²Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.

³in nisem se učil modrosti in spoznanja Najsvetejšega nimam.

³Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.

⁴Kdo je šel gori v nebesa in zopet stopil doli? kdo je zbral veter v pesteh svojih? kdo je zvezal vode v oblačilo? kdo je določil vse meje zemlje? katero je ime njegovo in katero sina njegovega ime? Povej, če veš?

⁴Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?

⁵Vsak govor Božji je prečiščen: on je ščit njim, ki pribegajo k njemu.

⁵Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.

⁶Ne pridevaj besedam njegovim, da te ne ustrahuje in te ne zasači v laži.

⁶Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.

⁷Dvojega te prosim, ne odrekaj mi tega, dokler živim:

⁷За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:

⁸Ničemurnost in besedo lažnivo odpravi daleč od mene; ne uboštva, ne bogastva mi ne dajaj, hrani me s kruhom, kolikor mi je potreba,

⁸Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,

⁹da se ne presitim in, zatajivši Te, ne rečem: Kdo je GOSPOD? ali da ne obubožam in ne kradem in zlo ne rabim imena Boga svojega.

⁹Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.

¹⁰Ne črni hlapca pred gospodom njegovim, da te ne bo klel in ne boš trpel za krivdo svojo.

¹⁰Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.

¹¹Je rod, ki kolne očeta svojega in matere svoje ne blagoslavlja.

¹¹Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.

¹²Je rod, ki je čist v svojih očeh, dasi ni opran nesnage svoje.

¹²Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.

¹³Je rod – o kako visoko gledajo njegove oči in trepalnice njegove se povzdigujejo!

¹³Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.

¹⁴Je rod, čigar zobje so meči in kočniki njegovi noži, da požre uboge z zemlje in potrebne izmed ljudi.

¹⁴Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.

¹⁵Pijavka ima dve hčeri: Daj, daj! Troje je nenasitno, in četvero, ki nikdar ne reče: Dovolj!

¹⁵Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:

¹⁶Grob in maternica neplodna, zemlja, ki se ne napoji vode, in ogenj, ki ne pravi: Dovolj.

¹⁶Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.

¹⁷Oko, ki zasmehuje očeta in zameta pokorščino materi – izkljujejo krokarji potočni in požro mladi orli.

¹⁷Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.

¹⁸Troje mi je prečudno, in četvero, česar ne umejem:

¹⁸Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:

¹⁹pot orla pod nebom, pot kače na skali, pot ladje na morju globokem in moža pot k dekletu.

¹⁹Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.

²⁰Enako je pot ženske, ki prešeštvuje! Ona jé, potem si obriše usta in pravi: Nisem storila krivice.

²⁰Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.

²¹Pod trojim se giblje zemlja in pod četverim, česar ne more prenašati:

²¹Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:

²²pod hlapcem, ko postane kralj, in pod malopridnežem, ko ima zadosti kruha,

²²Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.

²³pod zoprno žensko, ko se omoži, in pod deklo, ko se za dedinjo naredi gospodinji svoji.

²³Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.

²⁴To četvero je majhno na zemlji, ali modrejše od modrijanov:

²⁴Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:

²⁵mravlje, ljudstvo slabotno, vendar znašajo po leti hrano svojo:

²⁵Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;

²⁶skalni jazbeci, ljudstvo nejako, vendar si delajo v skalovju hiše svoje;

²⁶Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;

²⁷kobilice nimajo kralja, vendar gredó redoma skupaj;

²⁷Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;

²⁸kuščarica, ki jo lahko primeš z rokami, a biva v palačah kraljevih.

²⁸Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

²⁹To troje ima lepo hojo, in četvero lepo stopa:

²⁹Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:

³⁰lev, junak med živalmi, ki se nikomur ne umakne;

³⁰Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,

³¹z opasanim ledjem konj, tudi kozel, in kralj, pri katerem je sklicana vojska.

³¹Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

³²Če si bil neumen, povzdigujoč sebe, ali si kaj slabega mislil, položi roko na usta!Kajti stiskanje mleka da maslo in nos stiskan izpusti kri: draženje pa rodi prepir.

³²Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.

³³Kajti stiskanje mleka da maslo in nos stiskan izpusti kri: draženje pa rodi prepir.

³³Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.