1Aleluja! Hvalite GOSPODA, ker je dober, ker traja vekomaj milost njegova.
1Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
2Kdo bi dopovedal mogočna dela GOSPODOVA, oznanil vso hvalo njegovo?
2Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?
3O blagor jim, ki se oklepajo pravice, ki delajo pravičnost vsak čas!
3Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4Spomni se me, GOSPOD, po blagovoljnosti, ki jo izkazuješ svojemu ljudstvu, obišči me z rešilno pomočjo svojo,
4Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,
5da uživam izvoljenih tvojih srečo, da se veselim radosti naroda tvojega, da se ponašam z dedino tvojo vred.
5Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.
6Grešili smo kakor očetje naši, krivično smo delali, brezbožno ravnali.
6Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7Očetje naši v Egiptu niso uvaževali čudovitih del tvojih, spominjali se niso milosti tvojih množine, temuč bili so uporni pri morju, pri morju Rdečem.
7Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
8Vendar jih je rešil zavoljo imena svojega, da bi pokazal svojo moč.
8Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.
9Zapretil je Rdečemu morju, in posušilo se je, in peljal jih je skozi valove kakor po planjavi.
9Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10Tako jih je otel sovražilcu iz roke, odrešil jih je iz roke neprijateljeve.
10И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11Vode pa so pokrile njih zatiralce, eden izmed njih ni ostal.
11Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12Tedaj so verjeli besedam njegovim, peli hvalo njegovo.
12Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.
13Pa hitro so pozabili del njegovih, čakali niso sveta njegovega,
13Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.
14ampak vdali so se poželjivosti v puščavi, izkušali Boga mogočnega v samoti.
14Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
15In dal jim je, česar so želeli, a poslal jim je suhoto v njih duše.
15Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16Ko so bili nevoščljivi Mojzesu v taborišču in Aronu, svetniku GOSPODOVEMU,
16Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.
17se je odprla zemlja in požrla Datana, in zagrnila je druhal Abiramovo.
17Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
18In ogenj se je vnel v njih druhali, in plamen je požgal krivičnike.
18И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19Naredili so tele pri Horebu in so se klanjali uliti podobi,
19Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20in so zamenili čast svojo s podobo vola, ki muli travo.
20Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21Pozabili so Boga mogočnega, rešitelja svojega, ki je bil storil velike reči v Egiptu,
21Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,
22čudovita dela v deželi Hamovi, strašna pri Rdečem morju.
22Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23Zato je rekel, da jih pogubi; ko bi ne bil Mojzes, izvoljenec njegov, stopil v oni prepad pred njim, da je odvrnil jezo njegovo, da jih ni pogubil.
23И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.
24Zaničevali so tudi zaželjeno deželo, ne verujoč besedi njegovi.
24После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
25Godrnjali so v šatorih svojih in niso poslušali glasu GOSPODOVEGA.
25Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.
26Tu je dvignil roko svojo proti njim ter prisegel, da morajo popadati v puščavi,
26И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27in da raznese njih seme med narode in jih razkropi po deželah.
27Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.
28Združili so se tudi z malikom Baal-peorjem in jedli daritve mrtvim.
28И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29Tako so dražili Boga s počenjanjem svojim, da je prihrul nadnje pomor.
29И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
30Tu se je vzdignil Pinehas in storil sodbo, in pomor je bil ustavljen;
30И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31to se mu je štelo za pravičnost, od roda do roda vekomaj.
31И то му се прими у правду, од колена до колена довека.
32Enako so razdražili Boga pri Vodi prepira, da se je slabo godilo Mojzesu zavoljo njih:
32И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33kajti upirali so se duhu njegovemu, in govoril je nepremišljeno z ustnami svojimi.
33Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.
34Pokončali niso onih ljudstev, za katera jim je bil zapoveddal GOSPOD,
34Не истребише народе, за које им је Господ рекао;
35ampak pomešali so se s poganskimi narodi in naučili se njih del;
35Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.
36in so služili njih malikom, in ti so jim bili v spotiko.
36Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.
37In darovali so sinove svoje in hčere svoje hudim duhovom.
37Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38In prelivali so nedolžno kri, kri sinov in hčer svojih, ki so jih darovali malikom kanaanskim, da je bila dežela oskrunjena ž njih moritvami.
38Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.
39In onečistili so se s svojimi deli, prešeštvovali so z dejanji svojimi.
39Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40Zato se je razsrdil GOSPOD nad ljudstvom svojim in pristudila se mu je dedina njegova.
40И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.
41In dal jih je v roko poganom, da bi jim gospodovali njih črtilci.
41И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42In stiskali so jih njih sovražniki, in bili so potlačeni pod njih roko.
42Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43Mnogokrat jih je rešil, in vendar so bili uporni v naklepih svojih, in bili so ponižani zavoljo krivice svoje.
43Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44Vendar se je oziral na njih stisko, ko je slišal njih vpitje.
44Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45In spominjal se je zanje zaveze svoje in kesal se je po obilosti milosti svojih.
45И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;
46In dal jim je doseči usmiljenje pred vsemi, kateri so jih imeli v sužnosti.
46И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
47Reši nas, GOSPOD, Bog naš, in zberi nas izmed tistih poganov, da slavimo sveto ime tvoje in se hvalimo v hvali tvoji. —Slava GOSPODU, Bogu Izraelovemu, od veka do veka! In vse ljudstvo naj reče: Amen! Aleluja! Knjiga peta.
47Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
48Slava GOSPODU, Bogu Izraelovemu, od veka do veka! In vse ljudstvo naj reče: Amen! Aleluja! Knjiga peta.
48Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!