1Hvalite GOSPODA, ker je dobrotljiv, ker vekomaj traja milost njegova!
1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2Tako naj govoré rešenci GOSPODOVI, ki jih je rešil iz rok tlačitelja
2Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3in ki jih je zbral iz dežel, od vzhoda in od zahoda, od severa in od morja.
3Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4Tavali so po puščavi, po potih samotnih, mesta za prebivališče niso našli;
4Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5lačni so bili in žejni, njih duša je hirala v njih.
5Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6Tedaj so klicali h GOSPODU v nadlogi svoji, in rešil jih je iz njih stiske,
6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7in vodil jih je po pravem potu, da bi dospeli v mesto za prebivališče.
7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8Slavé naj GOSPODA za milost njegovo in za čudovita dela njegova pri sinovih človeških:
8Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9da on siti dušo potrebno in dušo gladno napolnjuje z dobrim.
9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10Kateri so sedeli v temoti in v smrtni senci, v bridkosti sponah in v železju,
10Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11ker so se upirali besedam Boga mogočnega in so zavrgli sklep Najvišjega;
11Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12zato je ponižal njih srce z nadlogo, padli so, in ni ga bilo, ki bi jim bil pomagal.
12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13Tedaj so klicali h GOSPODU v nadlogi svoji, in rešil jih je iz njih stiske;
13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14izpeljal jih je iz temin in smrtne sence in raztrgal je njih vezi.
14Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15Slavé naj GOSPODA za milost njegovo in za čudovita dela njegova pri sinovih človeških,
15Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16da je strl vrata bronasta in zdrobil zapahe železne.
16Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17Nespametni zavoljo pota pregrehe, zavoljo krivic svojih so prišli v trpljenje.
17Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18Vsaka hrana se je studila njih duši, smrtnim vratom so se približali.
18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19Tedaj so klicali GOSPODA v nadlogi svoji, in rešil jih je iz njih stiske;
19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20poslal je besedo svojo in jih ozdravil, in jih je otel pogina.
20Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21Slavé naj GOSPODA za milost njegovo in za čudovita dela njegova pri sinovih človeških
21Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22in naj darujejo hvalne daritve ter oznanjajo z radostnim petjem dela njegova!
22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23Kateri so šli na morje v ladjah, za opravilom svojim po velikih vodah,
23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24oni so videli dela GOSPODOVA in čuda njegova v globočini:
24Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25Ukaže namreč in napravi vihar, ki visoko žene valove njegove,
25Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26da se zdaj vzpenjajo do neba, zdaj zopet padajo v globočino, duša jim koprni v nadlogi;
26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27vrtijo se in opotekajo kakor pijani, in vsa njih spretnost je izginila.
27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28Tedaj so klicali h GOSPODU v nadlogi svoji, in rešil jih je iz njih stiske;
28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29premenil je vihar v tišino, in utihnili so jim valovi.
29Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30Tedaj se razveselé, da so se pomirili valovi, in tako jih je peljal v pristanišče zaželjeno.
30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31Slavé naj GOSPODA za milost njegovo in za čudovita dela njegova pri sinovih človeških;
31Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32in naj ga poveličujejo v zboru ljudstva ter v seji starejšin naj ga hvalijo!
32Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33Reke izpreminja v puščavo in studence vodá v žejna tla,
33Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34zemljo rodovitno v solnato puščo zavoljo hudobnosti prebivalcev njenih.
34Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35Puščavo izpreminja v jezero in suhotna tla v studence vodá.
35Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36In tja naseli lačne, da zidajo mesto za prebivanje
36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37in da posejejo njive in zasadé vinograde in pridelajo vsakoleten sad.
37Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38Blagoslavlja jih tako, da se množijo silno, in njih živine ne zmanjšuje.
38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39Zmanjšani so pač bili in ponižani vsled zatiranja, nesreče in bridkosti.
39Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40On, ki izliva zaničevanje nad kneze in dela, da tavajo po praznoti, ki je brez potov,
40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41na višavo je postavil siromaka iz bede in mu razmnožil rodovine kakor črede.
41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42Vidijo to pravični in se veselé, vsa malopridnost pa zapre usta svoja.Kdorkoli je moder, naj pazi na to, in uvažujejo naj milosti GOSPODOVE!
42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43Kdorkoli je moder, naj pazi na to, in uvažujejo naj milosti GOSPODOVE!
43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.