1{Psalm Asafov.} Zares, dober je Bog Izraelu, njim, ki so čistega srca.
1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2Jaz pa – malo da se niso spoteknile noge moje, skoraj nič, da niso izpoddrsnili koraki moji.
2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3Zakaj zavidal sem prevzetnikom, ko sem gledal brezbožnih blagostanje.
3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4Ker ni ga trpljenja do njih smrti, poln zdravja je njih život.
4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5Njim se ni truditi kakor drugim smrtnikom, in kakor druge ljudi jih ne tepo nadloge.
5На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6Zato jim je ošabnost okrog vratu kot verižica, silovitost jih pokriva kakor obleka.
6Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7Oči jim gledajo debele iz polti zalite, v domišljavosti srca prestopajo vse meje.
7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8Rogajo se in hudobno govoré o zatiranju, govoré kot vzvišeni nad vse.
8Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9Proti nebu dvigajo usta in kar izreče njih jezik, mora veljati na zemlji.
9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10Zato hiti za njimi njih ljudstvo, in njih nauke srkajo kot vodo obilo.
10И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11In govoré: Kako naj Bog ve? Ali je pač kaj znanja pri Najvišjem?
11И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12Glejte! ti so brezbožni in, vsekdar živeč brez skrbi, kopičijo bogastvo!
12Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13Res, zastonj sem čistil srce svoje in v nedolžnosti umival svoje roke,
13Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14ker sem bil vendarle tepen ves dan, in kazen me je iznova zadela vsako jutro. –
14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15Ako bi bil jaz rekel: Govoril bom istotako, glej, nezvest bi bil rodu tvojih otrok.
15Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16Tedaj sem premišljal, da bi to razumel, a pretežavno je bilo očem mojim.
16И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17Dokler nisem stopil v svetišča Boga mogočnega in zagledal njih konca.
17Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18Zares, na polzka tla si jih postavil, treščiš jih, da bodo v podrtine.
18Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19Kako so hipoma opustošeni, konec jih je, poginili so v grozah!
19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20So kakor sanje, ko se je zbudil kdo; tako, Gospod, ko se zbudiš, uničiš njih podobo.
20Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21Ko se mi je grenkobe polnilo srce in me je bodlo v ledicah mojih,
21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22tedaj sem bil brezpameten in nisem vedel ničesar, kakor živina sem bil pred teboj.
22Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23A vendar sem vedno s teboj, ker si me prijel za desnico mojo.
23Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24Po svetu svojem me boš vodil in naposled sprejel v slavo.
24По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25Kdo bi mi bil v nebesih razen tebe? in če tebe imam, se ne veselim ničesar na zemlji.
25Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26Najsi peša meso moje in srce moje – skala srca mojega in delež moj je Bog vekomaj.
26Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27Ker glej, kateri so daleč od tebe, poginejo; pokončaš ga, kdorkoli se s prešeštvovanjem izneveri tebi.Jaz pa – dobro mi je, da sem blizu Boga; v Gospoda Jehovo stavim pribežališče svoje, da oznanjam vsa dela tvoja.
27Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28Jaz pa – dobro mi je, da sem blizu Boga; v Gospoda Jehovo stavim pribežališče svoje, da oznanjam vsa dela tvoja.
28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.