1{Nauk, Asafov.} Zakaj, o Bog, nas zametaš vedno? zakaj se kadi jeza tvoja zoper čredo paše tvoje?
1Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2Spomni se občine svoje, ki si jo pridobil oddavnaj in odkupil za rod posesti svoje, gore Sionske, ki si na njej prebival!
2Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3Prispej k podrtinam večnim! Vse zlo je storil sovražnik v svetišču.
3Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4Rjuli so nasprotniki tvoji sredi zbirališča tvojega, postavili so svoja znamenja za znamenja.
4Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5Bilo je videti, kakor da vsak dviga kvišku sekiro v goščavi gozdni.
5Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6In zdaj razbijajo rezbe njegove vse s sekirami in s kladivi.
6Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7Zažgali so svetišče tvoje, do tal so oskrunili prebivališče tvojega imena.
7Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8Rekli so v srcu svojem: Ugonobimo jih vse vkup! Požgali so vsa zbirališča Boga mogočnega v deželi.
8Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9Znamenj naših ne vidimo, ni več proroka, in ni ga med nami, ki bi vedel, doklej –?
9Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10Doklej, o Bog, bo zasramoval stiskalec, večno li bo zaničeval sovražnik ime tvoje?
10Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11Zakaj odtezaš roko svojo in desnico svojo? Potegni jo iz nedrij svojih in naredi konec!
11Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12Vendar pa je Bog kralj moj že od nekdaj, ki dela rešitve na zemlji.
12Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13Ti si razklal v moči svoji morje, razbil si zmajem glave na vodah.
13Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14Ti si raztreskal leviatanu glave, dal si ga za jed rodu, zverinam puščave.
14Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15Ti si odprl studenec in potok, ti si posušil reke neusahljive.
15Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16Tvoj je dan, tvoja tudi noč, ti si napravil luč njeno in solnce.
16Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17Ti si določil vse meje zemlji, poletje in zimo napravil si ti.
17Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18Spomni se vendar, da je sovražnik sramotil GOSPODA in da ljudstvo nespametno zaničuje ime tvoje.
18Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19Ne daj tisti zveri duše grlice svoje, krdela ubožcev svojih ne zabi vekomaj.
19Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20Ozri se na zavezo, ker po kotih dežele je polno bivališč silovitosti.
20Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21Ponižanec naj se ne vrne osramočen, ubožec in siromak naj hvalita ime tvoje.
21Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22Vstani, o Bog; potegni se za pravdo svojo, spomni se zasramovanja, ki ti ga delajo nespametneži vsak dan.Ne pozabi glasu sovražnikov svojih, ropota vzpenjajočih se zoper tebe, ki se vedno vzdiguje kvišku.
22Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23Ne pozabi glasu sovražnikov svojih, ropota vzpenjajočih se zoper tebe, ki se vedno vzdiguje kvišku.
23Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!