¹Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

¹Though I speak with the tongues of men and of angels, and have not charity, I am become as sounding brass, or a tinkling cymbal.

²И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

²And though I have the gift of prophecy, and understand all mysteries, and all knowledge; and though I have all faith, so that I could remove mountains, and have not charity, I am nothing.

³И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

³And though I bestow all my goods to feed the poor, and though I give my body to be burned, and have not charity, it profiteth me nothing.

⁴Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

⁴Charity suffereth long, and is kind; charity envieth not; charity vaunteth not itself, is not puffed up,

⁵Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

⁵Doth not behave itself unseemly, seeketh not her own, is not easily provoked, thinketh no evil;

⁶Не радује се неправди, а радује се истини,

⁶Rejoiceth not in iniquity, but rejoiceth in the truth;

⁷Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

⁷Beareth all things, believeth all things, hopeth all things, endureth all things.

⁸Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

⁸Charity never faileth: but whether there be prophecies, they shall fail; whether there be tongues, they shall cease; whether there be knowledge, it shall vanish away.

⁹Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

⁹For we know in part, and we prophesy in part.

¹⁰А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.

¹⁰But when that which is perfect is come, then that which is in part shall be done away.

¹¹Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.

¹¹When I was a child, I spake as a child, I understood as a child, I thought as a child: but when I became a man, I put away childish things.

¹²Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

¹²For now we see through a glass, darkly; but then face to face: now I know in part; but then shall I know even as also I am known.

¹³А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

¹³And now abideth faith, hope, charity, these three; but the greatest of these is charity.