¹Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.

¹Let a man so account of us, as of the ministers of Christ, and stewards of the mysteries of God.

²А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе.

²Moreover it is required in stewards, that a man be found faithful.

³А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим.

³But with me it is a very small thing that I should be judged of you, or of man's judgment: yea, I judge not mine own self.

⁴Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.

⁴For I know nothing by myself; yet am I not hereby justified: but he that judgeth me is the Lord.

⁵Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.

⁵Therefore judge nothing before the time, until the Lord come, who both will bring to light the hidden things of darkness, and will make manifest the counsels of the hearts: and then shall every man have praise of God.

⁶А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог.

⁶And these things, brethren, I have in a figure transferred to myself and to Apollos for your sakes; that ye might learn in us not to think of men above that which is written, that no one of you be puffed up for one against another.

⁷Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?

⁷For who maketh thee to differ from another? and what hast thou that thou didst not receive? now if thou didst receive it, why dost thou glory, as if thou hadst not received it?

⁸Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!

⁸Now ye are full, now ye are rich, ye have reigned as kings without us: and I would to God ye did reign, that we also might reign with you.

⁹Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима.

⁹For I think that God hath set forth us the apostles last, as it were appointed to death: for we are made a spectacle unto the world, and to angels, and to men.

¹⁰Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.

¹⁰We are fools for Christ's sake, but ye are wise in Christ; we are weak, but ye are strong; ye are honourable, but we are despised.

¹¹До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,

¹¹Even unto this present hour we both hunger, and thirst, and are naked, and are buffeted, and have no certain dwellingplace;

¹²И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

¹²And labour, working with our own hands: being reviled, we bless; being persecuted, we suffer it:

¹³Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.

¹³Being defamed, we intreat: we are made as the filth of the world, and are the offscouring of all things unto this day.

¹⁴Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу.

¹⁴I write not these things to shame you, but as my beloved sons I warn you.

¹⁵Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.

¹⁵For though ye have ten thousand instructers in Christ, yet have ye not many fathers: for in Christ Jesus I have begotten you through the gospel.

¹⁶Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.

¹⁶Wherefore I beseech you, be ye followers of me.

¹⁷Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.

¹⁷For this cause have I sent unto you Timotheus, who is my beloved son, and faithful in the Lord, who shall bring you into remembrance of my ways which be in Christ, as I teach every where in every church.

¹⁸Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.

¹⁸Now some are puffed up, as though I would not come to you.

¹⁹Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу.

¹⁹But I will come to you shortly, if the Lord will, and will know, not the speech of them which are puffed up, but the power.

²⁰Јер царство Божије није у речи него у сили.

²⁰For the kingdom of God is not in word, but in power.

²¹Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?

²¹What will ye? shall I come unto you with a rod, or in love, and in the spirit of meekness?