¹А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:

¹Now concerning the things whereof ye wrote unto me: It is good for a man not to touch a woman.

²Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;

²Nevertheless, to avoid fornication, let every man have his own wife, and let every woman have her own husband.

³Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.

³Let the husband render unto the wife due benevolence: and likewise also the wife unto the husband.

⁴Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.

⁴The wife hath not power of her own body, but the husband: and likewise also the husband hath not power of his own body, but the wife.

⁵Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.

⁵Defraud ye not one the other, except it be with consent for a time, that ye may give yourselves to fasting and prayer; and come together again, that Satan tempt you not for your incontinency.

⁶Али ово говорим по свету а не по заповести;

⁶But I speak this by permission, and not of commandment.

⁷Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.

⁷For I would that all men were even as I myself. But every man hath his proper gift of God, one after this manner, and another after that.

⁸А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

⁸I say therefore to the unmarried and widows, It is good for them if they abide even as I.

⁹Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.

⁹But if they cannot contain, let them marry: for it is better to marry than to burn.

¹⁰А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја

¹⁰And unto the married I command, yet not I, but the Lord, Let not the wife depart from her husband:

¹¹(Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.

¹¹But and if she depart, let her remain unmarried or be reconciled to her husband: and let not the husband put away his wife.

¹²А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.

¹²But to the rest speak I, not the Lord: If any brother hath a wife that believeth not, and she be pleased to dwell with him, let him not put her away.

¹³И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.

¹³And the woman which hath an husband that believeth not, and if he be pleased to dwell with her, let her not leave him.

¹⁴Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.

¹⁴For the unbelieving husband is sanctified by the wife, and the unbelieving wife is sanctified by the husband: else were your children unclean; but now are they holy.

¹⁵Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.

¹⁵But if the unbelieving depart, let him depart. A brother or a sister is not under bondage in such cases: but God hath called us to peace.

¹⁶Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?

¹⁶For what knowest thou, O wife, whether thou shalt save thy husband? or how knowest thou, O man, whether thou shalt save thy wife?

¹⁷Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.

¹⁷But as God hath distributed to every man, as the Lord hath called every one, so let him walk. And so ordain I in all churches.

¹⁸Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.

¹⁸Is any man called being circumcised? let him not become uncircumcised. Is any called in uncircumcision? let him not be circumcised.

¹⁹Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.

¹⁹Circumcision is nothing, and uncircumcision is nothing, but the keeping of the commandments of God.

²⁰Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.

²⁰Let every man abide in the same calling wherein he was called.

²¹Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.

²¹Art thou called being a servant? care not for it: but if thou mayest be made free, use it rather.

²²Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.

²²For he that is called in the Lord, being a servant, is the Lord's freeman: likewise also he that is called, being free, is Christ's servant.

²³Купљени сте скупо, не будите робови људима.

²³Ye are bought with a price; be not ye the servants of men.

²⁴Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.

²⁴Brethren, let every man, wherein he is called, therein abide with God.

²⁵А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.

²⁵Now concerning virgins I have no commandment of the Lord: yet I give my judgment, as one that hath obtained mercy of the Lord to be faithful.

²⁶Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.

²⁶I suppose therefore that this is good for the present distress, I say, that it is good for a man so to be.

²⁷Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.

²⁷Art thou bound unto a wife? seek not to be loosed. Art thou loosed from a wife? seek not a wife.

²⁸А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.

²⁸But and if thou marry, thou hast not sinned; and if a virgin marry, she hath not sinned. Nevertheless such shall have trouble in the flesh: but I spare you.

²⁹А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;

²⁹But this I say, brethren, the time is short: it remaineth, that both they that have wives be as though they had none;

³⁰И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;

³⁰And they that weep, as though they wept not; and they that rejoice, as though they rejoiced not; and they that buy, as though they possessed not;

³¹И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.

³¹And they that use this world, as not abusing it: for the fashion of this world passeth away.

³²А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

³²But I would have you without carefulness. He that is unmarried careth for the things that belong to the Lord, how he may please the Lord:

³³А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.

³³But he that is married careth for the things that are of the world, how he may please his wife.

³⁴Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.

³⁴There is difference also between a wife and a virgin. The unmarried woman careth for the things of the Lord, that she may be holy both in body and in spirit: but she that is married careth for the things of the world, how she may please her husband.

³⁵А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.

³⁵And this I speak for your own profit; not that I may cast a snare upon you, but for that which is comely, and that ye may attend upon the Lord without distraction.

³⁶Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.

³⁶But if any man think that he behaveth himself uncomely toward his virgin, if she pass the flower of her age, and need so require, let him do what he will, he sinneth not: let them marry.

³⁷А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.

³⁷Nevertheless he that standeth stedfast in his heart, having no necessity, but hath power over his own will, and hath so decreed in his heart that he will keep his virgin, doeth well.

³⁸Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.

³⁸So then he that giveth her in marriage doeth well; but he that giveth her not in marriage doeth better.

³⁹Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

³⁹The wife is bound by the law as long as her husband liveth; but if her husband be dead, she is at liberty to be married to whom she will; only in the Lord.

⁴⁰Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.

⁴⁰But she is happier if she so abide, after my judgment: and I think also that I have the Spirit of God.