1Зато не могући више трпети наумисмо сами остати у Атини,
1Wherefore when we could no longer forbear, we thought it good to be left at Athens alone;
2И посласмо Тимотија, брата свог и слугу Божијег, и помагача свог у јеванђељу Христовом, да вас утврди и утеши у вери вашој;
2And sent Timotheus, our brother, and minister of God, and our fellowlabourer in the gospel of Christ, to establish you, and to comfort you concerning your faith:
3Да се нико не смете у овим невољама; јер сами знате да смо на то одређени.
3That no man should be moved by these afflictions: for yourselves know that we are appointed thereunto.
4Јер кад бејасмо код вас казасмо вам напред да ћемо падати у невоље, које и би, и знате.
4For verily, when we were with you, we told you before that we should suffer tribulation; even as it came to pass, and ye know.
5Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.
5For this cause, when I could no longer forbear, I sent to know your faith, lest by some means the tempter have tempted you, and our labour be in vain.
6А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу веру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видети, као и ми вас,
6But now when Timotheus came from you unto us, and brought us good tidings of your faith and charity, and that ye have good remembrance of us always, desiring greatly to see us, as we also to see you:
7Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;
7Therefore, brethren, we were comforted over you in all our affliction and distress by your faith:
8Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу.
8For now we live, if ye stand fast in the Lord.
9Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост којом се радујемо вас ради пред Богом својим?
9For what thanks can we render to God again for you, for all the joy wherewith we joy for your sakes before our God;
10Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вере ваше.
10Night and day praying exceedingly that we might see your face, and might perfect that which is lacking in your faith?
11А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.
11Now God himself and our Father, and our Lord Jesus Christ, direct our way unto you.
12А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другом и к свима, као и ми к вама.
12And the Lord make you to increase and abound in love one toward another, and toward all men, even as we do toward you:
13Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и Оцем нашим, за долазак Господа нашег Исуса Христа са свима светима Његовим. Амин.
13To the end he may stablish your hearts unblameable in holiness before God, even our Father, at the coming of our Lord Jesus Christ with all his saints.