¹А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.

¹There was a certain man in Caesarea called Cornelius, a centurion of the band called the Italian band,

²Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;

²A devout man, and one that feared God with all his house, which gave much alms to the people, and prayed to God alway.

³Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!

³He saw in a vision evidently about the ninth hour of the day an angel of God coming in to him, and saying unto him, Cornelius.

⁴А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;

⁴And when he looked on him, he was afraid, and said, What is it, Lord? And he said unto him, Thy prayers and thine alms are come up for a memorial before God.

⁵И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:

⁵And now send men to Joppa, and call for one Simon, whose surname is Peter:

⁶Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

⁶He lodgeth with one Simon a tanner, whose house is by the sea side: he shall tell thee what thou oughtest to do.

⁷И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,

⁷And when the angel which spake unto Cornelius was departed, he called two of his household servants, and a devout soldier of them that waited on him continually;

⁸И казавши им све посла их у Јопу.

⁸And when he had declared all these things unto them, he sent them to Joppa.

⁹А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.

⁹On the morrow, as they went on their journey, and drew nigh unto the city, Peter went up upon the housetop to pray about the sixth hour:

¹⁰И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,

¹⁰And he became very hungry, and would have eaten: but while they made ready, he fell into a trance,

¹¹И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;

¹¹And saw heaven opened, and a certain vessel descending upon him, as it had been a great sheet knit at the four corners, and let down to the earth:

¹²У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.

¹²Wherein were all manner of fourfooted beasts of the earth, and wild beasts, and creeping things, and fowls of the air.

¹³И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.

¹³And there came a voice to him, Rise, Peter; kill, and eat.

¹⁴А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.

¹⁴But Peter said, Not so, Lord; for I have never eaten any thing that is common or unclean.

¹⁵И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.

¹⁵And the voice spake unto him again the second time, What God hath cleansed, that call not thou common.

¹⁶И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.

¹⁶This was done thrice: and the vessel was received up again into heaven.

¹⁷А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,

¹⁷Now while Peter doubted in himself what this vision which he had seen should mean, behold, the men which were sent from Cornelius had made enquiry for Simon's house, and stood before the gate,

¹⁸И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?

¹⁸And called, and asked whether Simon, which was surnamed Peter, were lodged there.

¹⁹А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;

¹⁹While Peter thought on the vision, the Spirit said unto him, Behold, three men seek thee.

²⁰Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.

²⁰Arise therefore, and get thee down, and go with them, doubting nothing: for I have sent them.

²¹А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?

²¹Then Peter went down to the men which were sent unto him from Cornelius; and said, Behold, I am he whom ye seek: what is the cause wherefore ye are come?

²²А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.

²²And they said, Cornelius the centurion, a just man, and one that feareth God, and of good report among all the nation of the Jews, was warned from God by an holy angel to send for thee into his house, and to hear words of thee.

²³Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.

²³Then called he them in, and lodged them. And on the morrow Peter went away with them, and certain brethren from Joppa accompanied him.

²⁴И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.

²⁴And the morrow after they entered into Caesarea. And Cornelius waited for them, and he had called together his kinsmen and near friends.

²⁵А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.

²⁵And as Peter was coming in, Cornelius met him, and fell down at his feet, and worshipped him.

²⁶И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.

²⁶But Peter took him up, saying, Stand up; I myself also am a man.

²⁷И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.

²⁷And as he talked with him, he went in, and found many that were come together.

²⁸И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;

²⁸And he said unto them, Ye know how that it is an unlawful thing for a man that is a Jew to keep company, or come unto one of another nation; but God hath shewed me that I should not call any man common or unclean.

²⁹Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?

²⁹Therefore came I unto you without gainsaying, as soon as I was sent for: I ask therefore for what intent ye have sent for me?

³⁰И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,

³⁰And Cornelius said, Four days ago I was fasting until this hour; and at the ninth hour I prayed in my house, and, behold, a man stood before me in bright clothing,

³¹И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.

³¹And said, Cornelius, thy prayer is heard, and thine alms are had in remembrance in the sight of God.

³²Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.

³²Send therefore to Joppa, and call hither Simon, whose surname is Peter; he is lodged in the house of one Simon a tanner by the sea side: who, when he cometh, shall speak unto thee.

³³Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.

³³Immediately therefore I sent to thee; and thou hast well done that thou art come. Now therefore are we all here present before God, to hear all things that are commanded thee of God.

³⁴А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;

³⁴Then Peter opened his mouth, and said, Of a truth I perceive that God is no respecter of persons:

³⁵Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.

³⁵But in every nation he that feareth him, and worketh righteousness, is accepted with him.

³⁶Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.

³⁶The word which God sent unto the children of Israel, preaching peace by Jesus Christ: (he is Lord of all:)

³⁷Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:

³⁷That word, I say, ye know, which was published throughout all Judaea, and began from Galilee, after the baptism which John preached;

³⁸Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.

³⁸How God anointed Jesus of Nazareth with the Holy Ghost and with power: who went about doing good, and healing all that were oppressed of the devil; for God was with him.

³⁹И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.

³⁹And we are witnesses of all things which he did both in the land of the Jews, and in Jerusalem; whom they slew and hanged on a tree:

⁴⁰Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,

⁴⁰Him God raised up the third day, and shewed him openly;

⁴¹Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.

⁴¹Not to all the people, but unto witnesses chosen before God, even to us, who did eat and drink with him after he rose from the dead.

⁴²И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.

⁴²And he commanded us to preach unto the people, and to testify that it is he which was ordained of God to be the Judge of quick and dead.

⁴³За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.

⁴³To him give all the prophets witness, that through his name whosoever believeth in him shall receive remission of sins.

⁴⁴А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.

⁴⁴While Peter yet spake these words, the Holy Ghost fell on all them which heard the word.

⁴⁵И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.

⁴⁵And they of the circumcision which believed were astonished, as many as came with Peter, because that on the Gentiles also was poured out the gift of the Holy Ghost.

⁴⁶Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:

⁴⁶For they heard them speak with tongues, and magnify God. Then answered Peter,

⁴⁷Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?

⁴⁷Can any man forbid water, that these should not be baptized, which have received the Holy Ghost as well as we?

⁴⁸И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.

⁴⁸And he commanded them to be baptized in the name of the Lord. Then prayed they him to tarry certain days.