1А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.
1And after five days Ananias the high priest descended with the elders, and with a certain orator named Tertullus, who informed the governor against Paul.
2А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,
2And when he was called forth, Tertullus began to accuse him, saying, Seeing that by thee we enjoy great quietness, and that very worthy deeds are done unto this nation by thy providence,
3У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.
3We accept it always, and in all places, most noble Felix, with all thankfulness.
4Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.
4Notwithstanding, that I be not further tedious unto thee, I pray thee that thou wouldest hear us of thy clemency a few words.
5Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;
5For we have found this man a pestilent fellow, and a mover of sedition among all the Jews throughout the world, and a ringleader of the sect of the Nazarenes:
6Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.
6Who also hath gone about to profane the temple: whom we took, and would have judged according to our law.
7Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,
7But the chief captain Lysias came upon us, and with great violence took him away out of our hands,
8Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.
8Commanding his accusers to come unto thee: by examining of whom thyself mayest take knowledge of all these things, whereof we accuse him.
9А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.
9And the Jews also assented, saying that these things were so.
10А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:
10Then Paul, after that the governor had beckoned unto him to speak, answered, Forasmuch as I know that thou hast been of many years a judge unto this nation, I do the more cheerfully answer for myself:
11Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,
11Because that thou mayest understand, that there are yet but twelve days since I went up to Jerusalem for to worship.
12И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,
12And they neither found me in the temple disputing with any man, neither raising up the people, neither in the synagogues, nor in the city:
13Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.
13Neither can they prove the things whereof they now accuse me.
14Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,
14But this I confess unto thee, that after the way which they call heresy, so worship I the God of my fathers, believing all things which are written in the law and in the prophets:
15И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.
15And have hope toward God, which they themselves also allow, that there shall be a resurrection of the dead, both of the just and unjust.
16А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.
16And herein do I exercise myself, to have always a conscience void to offence toward God, and toward men.
17И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.
17Now after many years I came to bring alms to my nation, and offerings.
18У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.
18Whereupon certain Jews from Asia found me purified in the temple, neither with multitude, nor with tumult.
19А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.
19Who ought to have been here before thee, and object, if they had ought against me.
20Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,
20Or else let these same here say, if they have found any evil doing in me, while I stood before the council,
21Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.
21Except it be for this one voice, that I cried standing among them, Touching the resurrection of the dead I am called in question by you this day.
22А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.
22And when Felix heard these things, having more perfect knowledge of that way, he deferred them, and said, When Lysias the chief captain shall come down, I will know the uttermost of your matter.
23А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.
23And he commanded a centurion to keep Paul, and to let him have liberty, and that he should forbid none of his acquaintance to minister or come unto him.
24А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.
24And after certain days, when Felix came with his wife Drusilla, which was a Jewess, he sent for Paul, and heard him concerning the faith in Christ.
25А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.
25And as he reasoned of righteousness, temperance, and judgment to come, Felix trembled, and answered, Go thy way for this time; when I have a convenient season, I will call for thee.
26А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.
26He hoped also that money should have been given him of Paul, that he might loose him: wherefore he sent for him the oftener, and communed with him.
27А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.
27But after two years Porcius Festus came into Felix' room: and Felix, willing to shew the Jews a pleasure, left Paul bound.