¹А Фист онда примивши власт после три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.

¹Now when Festus was come into the province, after three days he ascended from Caesarea to Jerusalem.

²Онда главари свештенички и старешине јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га,

²Then the high priest and the chief of the Jews informed him against Paul, and besought him,

³Иштући милости против њега, да га пошаље у Јерусалим; и наређиваху заседу да га убију на путу.

³And desired favour against him, that he would send for him to Jerusalem, laying wait in the way to kill him.

⁴А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде:

⁴But Festus answered, that Paul should be kept at Caesarea, and that he himself would depart shortly thither.

⁵Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човеку нека га туже.

⁵Let them therefore, said he, which among you are able, go down with me, and accuse this man, if there be any wickedness in him.

⁶А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сутрадан седавши на судијску столицу заповеди да доведу Павла.

⁶And when he had tarried among them more than ten days, he went down unto Caesarea; and the next day sitting on the judgment seat commanded Paul to be brought.

⁷А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који беху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којих не могаху посведочити,

⁷And when he was come, the Jews which came down from Jerusalem stood round about, and laid many and grievous complaints against Paul, which they could not prove.

⁸Кад се он одговараше: Нити закону јеврејском, ни цркви, ни ћесару шта сагреших.

⁸While he answered for himself, Neither against the law of the Jews, neither against the temple, nor yet against Caesar, have I offended any thing at all.

⁹Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: Хоћеш да идеш горе у Јерусалим и онде да ти судим за то?

⁹But Festus, willing to do the Jews a pleasure, answered Paul, and said, Wilt thou go up to Jerusalem, and there be judged of these things before me?

¹⁰А Павле рече: Ја стојим на суду ћесаревом, овде треба да ми се суди: Јеврејима ништа нисам скривио, као што и ти најбоље знаш.

¹⁰Then said Paul, I stand at Caesar's judgment seat, where I ought to be judged: to the Jews have I done no wrong, as thou very well knowest.

¹¹Ако ли сам скривио, или учинио шта што заслужује смрт, не марим умрети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем.

¹¹For if I be an offender, or have committed any thing worthy of death, I refuse not to die: but if there be none of these things whereof these accuse me, no man may deliver me unto them. I appeal unto Caesar.

¹²Тада Фист, поговоривши са саветницима, одговори: Ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи.

¹²Then Festus, when he had conferred with the council, answered, Hast thou appealed unto Caesar? unto Caesar shalt thou go.

¹³А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста.

¹³And after certain days king Agrippa and Bernice came unto Caesarea to salute Festus.

¹⁴И будући да онде много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: Човека једног оставио је Филикс у тамници,

¹⁴And when they had been there many days, Festus declared Paul's cause unto the king, saying, There is a certain man left in bonds by Felix:

¹⁵За ког, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старешине јеврејске молећи да га осудим.

¹⁵About whom, when I was at Jerusalem, the chief priests and the elders of the Jews informed me, desiring to have judgment against him.

¹⁶Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се пре поклони какав човек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими место да одговара за своју кривицу.

¹⁶To whom I answered, It is not the manner of the Romans to deliver any man to die, before that he which is accused have the accusers face to face, and have licence to answer for himself concerning the crime laid against him.

¹⁷А кад се они овде састаше, никаквог одлагања не учиних, и сутрадан седавши на судијску столицу заповедих да доведу човека.

¹⁷Therefore, when they were come hither, without any delay on the morrow I sat on the judgment seat, and commanded the man to be brought forth.

¹⁸А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше.

¹⁸Against whom when the accusers stood up, they brought none accusation of such things as I supposed:

¹⁹Него имаху против њега некаква питања о свом сујеверју, и о некаквом Исусу, који је умро па Павле говораше да је жив.

¹⁹But had certain questions against him of their own superstition, and of one Jesus, which was dead, whom Paul affirmed to be alive.

²⁰А ја не знајући у овом послу шта ћу чинити, рекох би ли хтео ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово.

²⁰And because I doubted of such manner of questions, I asked him whether he would go to Jerusalem, and there be judged of these matters.

²¹А кад Павле рече да га чувамо до суда Августовог, заповедих да га чувају докле га пошаљем к ћесару.

²¹But when Paul had appealed to be reserved unto the hearing of Augustus, I commanded him to be kept till I might send him to Caesar.

²²А Агрипа рече Фисту: и ја бих рад чути тог човека. А он рече: Сутра ћеш га чути.

²²Then Agrippa said unto Festus, I would also hear the man myself. To morrow, said he, thou shalt hear him.

²³Сутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше с великим поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старешинама оног града, и кад заповеди Фист, доведоше Павла.

²³And on the morrow, when Agrippa was come, and Bernice, with great pomp, and was entered into the place of hearing, with the chief captains, and principal men of the city, at Festus' commandment Paul was brought forth.

²⁴И рече Фист: Агрипа царе! И сви који сте с нама! Видите овог за ког ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овде, вичући да не ваља да он више живи.

²⁴And Festus said, King Agrippa, and all men which are here present with us, ye see this man, about whom all the multitude of the Jews have dealt with me, both at Jerusalem, and also here, crying that he ought not to live any longer.

²⁵А ја дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к светлом ћесару, намислих да га пошаљем,

²⁵But when I found that he had committed nothing worthy of death, and that he himself hath appealed to Augustus, I have determined to send him.

²⁶За ког немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати.

²⁶Of whom I have no certain thing to write unto my lord. Wherefore I have brought him forth before you, and specially before thee, O king Agrippa, that, after examination had, I might have somewhat to write.

²⁷Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити.

²⁷For it seemeth to me unreasonable to send a prisoner, and not withal to signify the crimes laid against him.