¹А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?

¹Then said the high priest, Are these things so?

²А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,

²And he said, Men, brethren, and fathers, hearken; The God of glory appeared unto our father Abraham, when he was in Mesopotamia, before he dwelt in Charran,

³И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.

³And said unto him, Get thee out of thy country, and from thy kindred, and come into the land which I shall shew thee.

⁴Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.

⁴Then came he out of the land of the Chaldaeans, and dwelt in Charran: and from thence, when his father was dead, he removed him into this land, wherein ye now dwell.

⁵И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.

⁵And he gave him none inheritance in it, no, not so much as to set his foot on: yet he promised that he would give it to him for a possession, and to his seed after him, when as yet he had no child.

⁶Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.

⁶And God spake on this wise, That his seed should sojourn in a strange land; and that they should bring them into bondage, and entreat them evil four hundred years.

⁷И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.

⁷And the nation to whom they shall be in bondage will I judge, said God: and after that shall they come forth, and serve me in this place.

⁸И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.

⁸And he gave him the covenant of circumcision: and so Abraham begat Isaac, and circumcised him the eighth day; and Isaac begat Jacob; and Jacob begat the twelve patriarchs.

⁹И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.

⁹And the patriarchs, moved with envy, sold Joseph into Egypt: but God was with him,

¹⁰И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.

¹⁰And delivered him out of all his afflictions, and gave him favour and wisdom in the sight of Pharaoh king of Egypt; and he made him governor over Egypt and all his house.

¹¹А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

¹¹Now there came a dearth over all the land of Egypt and Chanaan, and great affliction: and our fathers found no sustenance.

¹²А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.

¹²But when Jacob heard that there was corn in Egypt, he sent out our fathers first.

¹³И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.

¹³And at the second time Joseph was made known to his brethren; and Joseph's kindred was made known unto Pharaoh.

¹⁴А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

¹⁴Then sent Joseph, and called his father Jacob to him, and all his kindred, threescore and fifteen souls.

¹⁵И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.

¹⁵So Jacob went down into Egypt, and died, he, and our fathers,

¹⁶И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.

¹⁶And were carried over into Sychem, and laid in the sepulchre that Abraham bought for a sum of money of the sons of Emmor the father of Sychem.

¹⁷И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,

¹⁷But when the time of the promise drew nigh, which God had sworn to Abraham, the people grew and multiplied in Egypt,

¹⁸Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.

¹⁸Till another king arose, which knew not Joseph.

¹⁹Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.

¹⁹The same dealt subtilly with our kindred, and evil entreated our fathers, so that they cast out their young children, to the end they might not live.

²⁰У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.

²⁰In which time Moses was born, and was exceeding fair, and nourished up in his father's house three months:

²¹А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.

²¹And when he was cast out, Pharaoh's daughter took him up, and nourished him for her own son.

²²И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.

²²And Moses was learned in all the wisdom of the Egyptians, and was mighty in words and in deeds.

²³А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

²³And when he was full forty years old, it came into his heart to visit his brethren the children of Israel.

²⁴И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.

²⁴And seeing one of them suffer wrong, he defended him, and avenged him that was oppressed, and smote the Egyptian:

²⁵Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.

²⁵For he supposed his brethren would have understood how that God by his hand would deliver them: but they understood not.

²⁶А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?

²⁶And the next day he shewed himself unto them as they strove, and would have set them at one again, saying, Sirs, ye are brethren; why do ye wrong one to another?

²⁷А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?

²⁷But he that did his neighbour wrong thrust him away, saying, Who made thee a ruler and a judge over us?

²⁸Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?

²⁸Wilt thou kill me, as thou diddest the Egyptian yesterday?

²⁹А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.

²⁹Then fled Moses at this saying, and was a stranger in the land of Madian, where he begat two sons.

³⁰И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.

³⁰And when forty years were expired, there appeared to him in the wilderness of mount Sina an angel of the Lord in a flame of fire in a bush.

³¹А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:

³¹When Moses saw it, he wondered at the sight: and as he drew near to behold it, the voice of the LORD came unto him,

³²Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.

³²Saying, I am the God of thy fathers, the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob. Then Moses trembled, and durst not behold.

³³А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.

³³Then said the Lord to him, Put off thy shoes from thy feet: for the place where thou standest is holy ground.

³⁴Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.

³⁴I have seen, I have seen the affliction of my people which is in Egypt, and I have heard their groaning, and am come down to deliver them. And now come, I will send thee into Egypt.

³⁵Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.

³⁵This Moses whom they refused, saying, Who made thee a ruler and a judge? the same did God send to be a ruler and a deliverer by the hand of the angel which appeared to him in the bush.

³⁶Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.

³⁶He brought them out, after that he had shewed wonders and signs in the land of Egypt, and in the Red sea, and in the wilderness forty years.

³⁷Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.

³⁷This is that Moses, which said unto the children of Israel, A prophet shall the Lord your God raise up unto you of your brethren, like unto me; him shall ye hear.

³⁸Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;

³⁸This is he, that was in the church in the wilderness with the angel which spake to him in the mount Sina, and with our fathers: who received the lively oracles to give unto us:

³⁹Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,

³⁹To whom our fathers would not obey, but thrust him from them, and in their hearts turned back again into Egypt,

⁴⁰Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.

⁴⁰Saying unto Aaron, Make us gods to go before us: for as for this Moses, which brought us out of the land of Egypt, we wot not what is become of him.

⁴¹И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.

⁴¹And they made a calf in those days, and offered sacrifice unto the idol, and rejoiced in the works of their own hands.

⁴²А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?

⁴²Then God turned, and gave them up to worship the host of heaven; as it is written in the book of the prophets, O ye house of Israel, have ye offered to me slain beasts and sacrifices by the space of forty years in the wilderness?

⁴³И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.

⁴³Yea, ye took up the tabernacle of Moloch, and the star of your god Remphan, figures which ye made to worship them: and I will carry you away beyond Babylon.

⁴⁴Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;

⁴⁴Our fathers had the tabernacle of witness in the wilderness, as he had appointed, speaking unto Moses, that he should make it according to the fashion that he had seen.

⁴⁵Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,

⁴⁵Which also our fathers that came after brought in with Jesus into the possession of the Gentiles, whom God drave out before the face of our fathers, unto the days of David;

⁴⁶Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.

⁴⁶Who found favour before God, and desired to find a tabernacle for the God of Jacob.

⁴⁷А Соломун Му начини кућу.

⁴⁷But Solomon built him an house.

⁴⁸Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:

⁴⁸Howbeit the most High dwelleth not in temples made with hands; as saith the prophet,

⁴⁹Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?

⁴⁹Heaven is my throne, and earth is my footstool: what house will ye build me? saith the Lord: or what is the place of my rest?

⁵⁰Не створи ли рука моја све ово?

⁵⁰Hath not my hand made all these things?

⁵¹Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.

⁵¹Ye stiffnecked and uncircumcised in heart and ears, ye do always resist the Holy Ghost: as your fathers did, so do ye.

⁵²Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;

⁵²Which of the prophets have not your fathers persecuted? and they have slain them which shewed before of the coming of the Just One; of whom ye have been now the betrayers and murderers:

⁵³Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.

⁵³Who have received the law by the disposition of angels, and have not kept it.

⁵⁴Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.

⁵⁴When they heard these things, they were cut to the heart, and they gnashed on him with their teeth.

⁵⁵А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;

⁵⁵But he, being full of the Holy Ghost, looked up stedfastly into heaven, and saw the glory of God, and Jesus standing on the right hand of God,

⁵⁶И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.

⁵⁶And said, Behold, I see the heavens opened, and the Son of man standing on the right hand of God.

⁵⁷А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.

⁵⁷Then they cried out with a loud voice, and stopped their ears, and ran upon him with one accord,

⁵⁸И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.

⁵⁸And cast him out of the city, and stoned him: and the witnesses laid down their clothes at a young man's feet, whose name was Saul.

⁵⁹И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.

⁵⁹And they stoned Stephen, calling upon God, and saying, Lord Jesus, receive my spirit.

⁶⁰Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.

⁶⁰And he kneeled down, and cried with a loud voice, Lord, lay not this sin to their charge. And when he had said this, he fell asleep.