¹Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.

¹The words of the Preacher, the son of David, king in Jerusalem.

²Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.

²Vanity of vanities, saith the Preacher, vanity of vanities; all is vanity.

³Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?

³What profit hath a man of all his labour which he taketh under the sun?

⁴Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

⁴One generation passeth away, and another generation cometh: but the earth abideth for ever.

⁵Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.

⁵The sun also ariseth, and the sun goeth down, and hasteth to his place where he arose.

⁶Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.

⁶The wind goeth toward the south, and turneth about unto the north; it whirleth about continually, and the wind returneth again according to his circuits.

⁷Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.

⁷All the rivers run into the sea; yet the sea is not full; unto the place from whence the rivers come, thither they return again.

⁸Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.

⁸All things are full of labour; man cannot utter it: the eye is not satisfied with seeing, nor the ear filled with hearing.

⁹Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.

⁹The thing that hath been, it is that which shall be; and that which is done is that which shall be done: and there is no new thing under the sun.

¹⁰Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.

¹⁰Is there any thing whereof it may be said, See, this is new? it hath been already of old time, which was before us.

¹¹Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.

¹¹There is no remembrance of former things; neither shall there be any remembrance of things that are to come with those that shall come after.

¹²Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.

¹²I the Preacher was king over Israel in Jerusalem.

¹³И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.

¹³And I gave my heart to seek and search out by wisdom concerning all things that are done under heaven: this sore travail hath God given to the sons of man to be exercised therewith.

¹⁴Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.

¹⁴I have seen all the works that are done under the sun; and, behold, all is vanity and vexation of spirit.

¹⁵Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.

¹⁵That which is crooked cannot be made straight: and that which is wanting cannot be numbered.

¹⁶Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.

¹⁶I communed with mine own heart, saying, Lo, I am come to great estate, and have gotten more wisdom than all they that have been before me in Jerusalem: yea, my heart had great experience of wisdom and knowledge.

¹⁷И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.

¹⁷And I gave my heart to know wisdom, and to know madness and folly: I perceived that this also is vexation of spirit.

¹⁸Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.

¹⁸For in much wisdom is much grief: and he that increaseth knowledge increaseth sorrow.