¹А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

¹Then fourteen years after I went up again to Jerusalem with Barnabas, and took Titus with me also.

²Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.

²And I went up by revelation, and communicated unto them that gospel which I preach among the Gentiles, but privately to them which were of reputation, lest by any means I should run, or had run, in vain.

³Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.

³But neither Titus, who was with me, being a Greek, was compelled to be circumcised:

⁴И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;

⁴And that because of false brethren unawares brought in, who came in privily to spy out our liberty which we have in Christ Jesus, that they might bring us into bondage:

⁵Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.

⁵To whom we gave place by subjection, no, not for an hour; that the truth of the gospel might continue with you.

⁶А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;

⁶But of these who seemed to be somewhat, (whatsoever they were, it maketh no matter to me: God accepteth no man's person:) for they who seemed to be somewhat in conference added nothing to me:

⁷Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима

⁷But contrariwise, when they saw that the gospel of the uncircumcision was committed unto me, as the gospel of the circumcision was unto Peter;

⁸(Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,)

⁸(For he that wrought effectually in Peter to the apostleship of the circumcision, the same was mighty in me toward the Gentiles:)

⁹И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;

⁹And when James, Cephas, and John, who seemed to be pillars, perceived the grace that was given unto me, they gave to me and Barnabas the right hands of fellowship; that we should go unto the heathen, and they unto the circumcision.

¹⁰Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.

¹⁰Only they would that we should remember the poor; the same which I also was forward to do.

¹¹А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.

¹¹But when Peter was come to Antioch, I withstood him to the face, because he was to be blamed.

¹²Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.

¹²For before that certain came from James, he did eat with the Gentiles: but when they were come, he withdrew and separated himself, fearing them which were of the circumcision.

¹³И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.

¹³And the other Jews dissembled likewise with him; insomuch that Barnabas also was carried away with their dissimulation.

¹⁴А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?

¹⁴But when I saw that they walked not uprightly according to the truth of the gospel, I said unto Peter before them all, If thou, being a Jew, livest after the manner of Gentiles, and not as do the Jews, why compellest thou the Gentiles to live as do the Jews?

¹⁵Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,

¹⁵We who are Jews by nature, and not sinners of the Gentiles,

¹⁶Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.

¹⁶Knowing that a man is not justified by the works of the law, but by the faith of Jesus Christ, even we have believed in Jesus Christ, that we might be justified by the faith of Christ, and not by the works of the law: for by the works of the law shall no flesh be justified.

¹⁷Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!

¹⁷But if, while we seek to be justified by Christ, we ourselves also are found sinners, is therefore Christ the minister of sin? God forbid.

¹⁸Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

¹⁸For if I build again the things which I destroyed, I make myself a transgressor.

¹⁹Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.

¹⁹For I through the law am dead to the law, that I might live unto God.

²⁰А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.

²⁰I am crucified with Christ: neverthless I live; yet not I, but Christ liveth in me: and the life which I now live in the flesh I live by the faith of the Son of God, who loved me, and gave himself for me.

²¹Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

²¹I do not frustrate the grace of God: for if righteousness come by the law, then Christ is dead in vain.