¹Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

¹For the law having a shadow of good things to come, and not the very image of the things, can never with those sacrifices which they offered year by year continually make the comers thereunto perfect.

²Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;

²For then would they not have ceased to be offered? because that the worshippers once purged should have had no more conscience of sins.

³Него се њима сваке године чини спомен за грехе.

³But in those sacrifices there is a remembrance again made of sins every year.

⁴Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.

⁴For it is not possible that the blood of bulls and of goats should take away sins.

⁵Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.

⁵Wherefore when he cometh into the world, he saith, Sacrifice and offering thou wouldest not, but a body hast thou prepared me:

⁶Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.

⁶In burnt offerings and sacrifices for sin thou hast had no pleasure.

⁷Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.

⁷Then said I, Lo, I come (in the volume of the book it is written of me,) to do thy will, O God.

⁸И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;

⁸Above when he said, Sacrifice and offering and burnt offerings and offering for sin thou wouldest not, neither hadst pleasure therein; which are offered by the law;

⁹Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

⁹Then said he, Lo, I come to do thy will, O God. He taketh away the first, that he may establish the second.

¹⁰По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.

¹⁰By the which will we are sanctified through the offering of the body of Jesus Christ once for all.

¹¹И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.

¹¹And every priest standeth daily ministering and offering oftentimes the same sacrifices, which can never take away sins:

¹²А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.

¹²But this man, after he had offered one sacrifice for sins for ever, sat down on the right hand of God;

¹³Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.

¹³From henceforth expecting till his enemies be made his footstool.

¹⁴Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.

¹⁴For by one offering he hath perfected for ever them that are sanctified.

¹⁵А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:

¹⁵Whereof the Holy Ghost also is a witness to us: for after that he had said before,

¹⁶Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;

¹⁶This is the covenant that I will make with them after those days, saith the Lord, I will put my laws into their hearts, and in their minds will I write them;

¹⁷И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

¹⁷And their sins and iniquities will I remember no more.

¹⁸А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.

¹⁸Now where remission of these is, there is no more offering for sin.

¹⁹Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.

¹⁹Having therefore, brethren, boldness to enter into the holiest by the blood of Jesus,

²⁰Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,

²⁰By a new and living way, which he hath consecrated for us, through the veil, that is to say, his flesh;

²¹И свештеника великог над домом Божијим:

²¹And having an high priest over the house of God;

²²Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

²²Let us draw near with a true heart in full assurance of faith, having our hearts sprinkled from an evil conscience, and our bodies washed with pure water.

²³Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

²³Let us hold fast the profession of our faith without wavering; (for he is faithful that promised;)

²⁴И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,

²⁴And let us consider one another to provoke unto love and to good works:

²⁵Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

²⁵Not forsaking the assembling of ourselves together, as the manner of some is; but exhorting one another: and so much the more, as ye see the day approaching.

²⁶Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;

²⁶For if we sin wilfully after that we have received the knowledge of the truth, there remaineth no more sacrifice for sins,

²⁷Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

²⁷But a certain fearful looking for of judgment and fiery indignation, which shall devour the adversaries.

²⁸Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

²⁸He that despised Moses' law died without mercy under two or three witnesses:

²⁹Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

²⁹Of how much sorer punishment, suppose ye, shall he be thought worthy, who hath trodden under foot the Son of God, and hath counted the blood of the covenant, wherewith he was sanctified, an unholy thing, and hath done despite unto the Spirit of grace?

³⁰Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.

³⁰For we know him that hath said, Vengeance belongeth unto me, I will recompense, saith the Lord. And again, The Lord shall judge his people.

³¹Страшно је упасти у руке Бога Живога.

³¹It is a fearful thing to fall into the hands of the living God.

³²Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,

³²But call to remembrance the former days, in which, after ye were illuminated, ye endured a great fight of afflictions;

³³Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

³³Partly, whilst ye were made a gazingstock both by reproaches and afflictions; and partly, whilst ye became companions of them that were so used.

³⁴Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

³⁴For ye had compassion of me in my bonds, and took joyfully the spoiling of your goods, knowing in yourselves that ye have in heaven a better and an enduring substance.

³⁵Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.

³⁵Cast not away therefore your confidence, which hath great recompence of reward.

³⁶Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

³⁶For ye have need of patience, that, after ye have done the will of God, ye might receive the promise.

³⁷Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

³⁷For yet a little while, and he that shall come will come, and will not tarry.

³⁸А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.

³⁸Now the just shall live by faith: but if any man draw back, my soul shall have no pleasure in him.

³⁹А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.

³⁹But we are not of them who draw back unto perdition; but of them that believe to the saving of the soul.