¹Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.

¹Then verily the first covenant had also ordinances of divine service, and a worldly sanctuary.

²Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.

²For there was a tabernacle made; the first, wherein was the candlestick, and the table, and the shewbread; which is called the sanctuary.

³А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,

³And after the second veil, the tabernacle which is called the Holiest of all;

⁴Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.

⁴Which had the golden censer, and the ark of the covenant overlaid round about with gold, wherein was the golden pot that had manna, and Aaron's rod that budded, and the tables of the covenant;

⁵А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

⁵And over it the cherubims of glory shadowing the mercyseat; of which we cannot now speak particularly.

⁶А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

⁶Now when these things were thus ordained, the priests went always into the first tabernacle, accomplishing the service of God.

⁷А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

⁷But into the second went the high priest alone once every year, not without blood, which he offered for himself, and for the errors of the people:

⁸Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;

⁸The Holy Ghost this signifying, that the way into the holiest of all was not yet made manifest, while as the first tabernacle was yet standing:

⁹Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.

⁹Which was a figure for the time then present, in which were offered both gifts and sacrifices, that could not make him that did the service perfect, as pertaining to the conscience;

¹⁰Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.

¹⁰Which stood only in meats and drinks, and divers washings, and carnal ordinances, imposed on them until the time of reformation.

¹¹Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,

¹¹But Christ being come an high priest of good things to come, by a greater and more perfect tabernacle, not made with hands, that is to say, not of this building;

¹²Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.

¹²Neither by the blood of goats and calves, but by his own blood he entered in once into the holy place, having obtained eternal redemption for us.

¹³Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;

¹³For if the blood of bulls and of goats, and the ashes of an heifer sprinkling the unclean, sanctifieth to the purifying of the flesh:

¹⁴А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?

¹⁴How much more shall the blood of Christ, who through the eternal Spirit offered himself without spot to God, purge your conscience from dead works to serve the living God?

¹⁵И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.

¹⁵And for this cause he is the mediator of the new testament, that by means of death, for the redemption of the transgressions that were under the first testament, they which are called might receive the promise of eternal inheritance.

¹⁶Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.

¹⁶For where a testament is, there must also of necessity be the death of the testator.

¹⁷Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

¹⁷For a testament is of force after men are dead: otherwise it is of no strength at all while the testator liveth.

¹⁸Јер ни први није утврђен без крви.

¹⁸Whereupon neither the first testament was dedicated without blood.

¹⁹Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.

¹⁹For when Moses had spoken every precept to all the people according to the law, he took the blood of calves and of goats, with water, and scarlet wool, and hyssop, and sprinkled both the book, and all the people,

²⁰Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.

²⁰Saying, This is the blood of the testament which God hath enjoined unto you.

²¹А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

²¹Moreover he sprinkled with blood both the tabernacle, and all the vessels of the ministry.

²²И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.

²²And almost all things are by the law purged with blood; and without shedding of blood is no remission.

²³Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.

²³It was therefore necessary that the patterns of things in the heavens should be purified with these; but the heavenly things themselves with better sacrifices than these.

²⁴Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

²⁴For Christ is not entered into the holy places made with hands, which are the figures of the true; but into heaven itself, now to appear in the presence of God for us:

²⁵Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

²⁵Nor yet that he should offer himself often, as the high priest entereth into the holy place every year with blood of others;

²⁶Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.

²⁶For then must he often have suffered since the foundation of the world: but now once in the end of the world hath he appeared to put away sin by the sacrifice of himself.

²⁷И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:

²⁷And as it is appointed unto men once to die, but after this the judgment:

²⁸Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.

²⁸So Christ was once offered to bear the sins of many; and unto them that look for him shall he appear the second time without sin unto salvation.