1А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима;
1Now of the things which we have spoken this is the sum: We have such an high priest, who is set on the right hand of the throne of the Majesty in the heavens;
2Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.
2A minister of the sanctuary, and of the true tabernacle, which the Lord pitched, and not man.
3Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети.
3For every high priest is ordained to offer gifts and sacrifices: wherefore it is of necessity that this man have somewhat also to offer.
4Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,
4For if he were on earth, he should not be a priest, seeing that there are priests that offer gifts according to the law:
5Који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.
5Who serve unto the example and shadow of heavenly things, as Moses was admonished of God when he was about to make the tabernacle: for, See, saith he, that thou make all things according to the pattern shewed to thee in the mount.
6А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди.
6But now hath he obtained a more excellent ministry, by how much also he is the mediator of a better covenant, which was established upon better promises.
7Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места.
7For if that first covenant had been faultless, then should no place have been sought for the second.
8Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет;
8For finding fault with them, he saith, Behold, the days come, saith the Lord, when I will make a new covenant with the house of Israel and with the house of Judah:
9Не по завету који начиних с очевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске; јер они не осташе у завету мом, и ја не марих за њих, говори Господ.
9Not according to the covenant that I made with their fathers in the day when I took them by the hand to lead them out of the land of Egypt; because they continued not in my covenant, and I regarded them not, saith the Lord.
10Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.
10For this is the covenant that I will make with the house of Israel after those days, saith the Lord; I will put my laws into their mind, and write them in their hearts: and I will be to them a God, and they shall be to me a people:
11И ниједан неће учити свог ближњег, и ниједан брата свог, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати од малог до великог међу њима.
11And they shall not teach every man his neighbour, and every man his brother, saying, Know the Lord: for all shall know me, from the least to the greatest.
12Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
12For I will be merciful to their unrighteousness, and their sins and their iniquities will I remember no more.
13А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја.
13In that he saith, A new covenant, he hath made the first old. Now that which decayeth and waxeth old is ready to vanish away.