¹Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.

¹The vision of Isaiah the son of Amoz, which he saw concerning Judah and Jerusalem in the days of Uzziah, Jotham, Ahaz, and Hezekiah, kings of Judah.

²Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.

²Hear, O heavens, and give ear, O earth: for the LORD hath spoken, I have nourished and brought up children, and they have rebelled against me.

³Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.

³The ox knoweth his owner, and the ass his master's crib: but Israel doth not know, my people doth not consider.

⁴Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.

⁴Ah sinful nation, a people laden with iniquity, a seed of evildoers, children that are corrupters: they have forsaken the LORD, they have provoked the Holy One of Israel unto anger, they are gone away backward.

⁵Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.

⁵Why should ye be stricken any more? ye will revolt more and more: the whole head is sick, and the whole heart faint.

⁶Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.

⁶From the sole of the foot even unto the head there is no soundness in it; but wounds, and bruises, and putrifying sores: they have not been closed, neither bound up, neither mollified with ointment.

⁷Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.

⁷Your country is desolate, your cities are burned with fire: your land, strangers devour it in your presence, and it is desolate, as overthrown by strangers.

⁸И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.

⁸And the daughter of Zion is left as a cottage in a vineyard, as a lodge in a garden of cucumbers, as a besieged city.

⁹Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.

⁹Except the LORD of hosts had left unto us a very small remnant, we should have been as Sodom, and we should have been like unto Gomorrah.

¹⁰Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!

¹⁰Hear the word of the LORD, ye rulers of Sodom; give ear unto the law of our God, ye people of Gomorrah.

¹¹Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.

¹¹To what purpose is the multitude of your sacrifices unto me? saith the LORD: I am full of the burnt offerings of rams, and the fat of fed beasts; and I delight not in the blood of bullocks, or of lambs, or of he goats.

¹²Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?

¹²When ye come to appear before me, who hath required this at your hand, to tread my courts?

¹³Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.

¹³Bring no more vain oblations; incense is an abomination unto me; the new moons and sabbaths, the calling of assemblies, I cannot away with; it is iniquity, even the solemn meeting.

¹⁴На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.

¹⁴Your new moons and your appointed feasts my soul hateth: they are a trouble unto me; I am weary to bear them.

¹⁵Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.

¹⁵And when ye spread forth your hands, I will hide mine eyes from you: yea, when ye make many prayers, I will not hear: your hands are full of blood.

¹⁶Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.

¹⁶Wash you, make you clean; put away the evil of your doings from before mine eyes; cease to do evil;

¹⁷Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.

¹⁷Learn to do well; seek judgment, relieve the oppressed, judge the fatherless, plead for the widow.

¹⁸Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.

¹⁸Come now, and let us reason together, saith the LORD: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.

¹⁹Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.

¹⁹If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:

²⁰Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

²⁰But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the LORD hath spoken it.

²¹Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.

²¹How is the faithful city become an harlot! it was full of judgment; righteousness lodged in it; but now murderers.

²²Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.

²²Thy silver is become dross, thy wine mixed with water:

²³Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.

²³Thy princes are rebellious, and companions of thieves: every one loveth gifts, and followeth after rewards: they judge not the fatherless, neither doth the cause of the widow come unto them.

²⁴Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.

²⁴Therefore saith the LORD, the LORD of hosts, the mighty One of Israel, Ah, I will ease me of mine adversaries, and avenge me of mine enemies:

²⁵И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.

²⁵And I will turn my hand upon thee, and purely purge away thy dross, and take away all thy tin:

²⁶И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.

²⁶And I will restore thy judges as at the first, and thy counsellors as at the beginning: afterward thou shalt be called, The city of righteousness, the faithful city.

²⁷Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.

²⁷Zion shall be redeemed with judgment, and her converts with righteousness.

²⁸А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.

²⁸And the destruction of the transgressors and of the sinners shall be together, and they that forsake the LORD shall be consumed.

²⁹Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.

²⁹For they shall be ashamed of the oaks which ye have desired, and ye shall be confounded for the gardens that ye have chosen.

³⁰Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.

³⁰For ye shall be as an oak whose leaf fadeth, and as a garden that hath no water.

³¹И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.

³¹And the strong shall be as tow, and the maker of it as a spark, and they shall both burn together, and none shall quench them.