¹О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! Нашавши те на пољу пољубила бих те, и не бих била прекорна.

¹O that thou wert as my brother, that sucked the breasts of my mother! when I should find thee without, I would kiss thee; yea, I should not be despised.

²Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.

²I would lead thee, and bring thee into my mother's house, who would instruct me: I would cause thee to drink of spiced wine of the juice of my pomegranate.

³Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

³His left hand should be under my head, and his right hand should embrace me.

⁴Заклињем вас, кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, докле јој не буде воља.

⁴I charge you, O daughters of Jerusalem, that ye stir not up, nor awake my love, until he please.

⁵Ко је она што иде горе од пустиње наслањајући се на драгог свог? Под јабуком пробудих те, где те роди мати твоја, где те роди родитељка твоја.

⁵Who is this that cometh up from the wilderness, leaning upon her beloved? I raised thee up under the apple tree: there thy mother brought thee forth: there she brought thee forth that bare thee.

⁶Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њен као жар огњен, пламен Божји.

⁶Set me as a seal upon thine heart, as a seal upon thine arm: for love is strong as death; jealousy is cruel as the grave: the coals thereof are coals of fire, which hath a most vehement flame.

⁷Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити. Да ко даје све имање дома свог за ту љубав, осрамотио би се.

⁷Many waters cannot quench love, neither can the floods drown it: if a man would give all the substance of his house for love, it would utterly be contemned.

⁸Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде реч о њој?

⁸We have a little sister, and she hath no breasts: what shall we do for our sister in the day when she shall be spoken for?

⁹Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровим.

⁹If she be a wall, we will build upon her a palace of silver: and if she be a door, we will inclose her with boards of cedar.

¹⁰Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовим као она која нађе мир.

¹⁰I am a wall, and my breasts like towers: then was I in his eyes as one that found favour.

¹¹Виноград имаше Соломун у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по хиљаду сребрника.

¹¹Solomon had a vineyard at Baalhamon; he let out the vineyard unto keepers; every one for the fruit thereof was to bring a thousand pieces of silver.

¹²Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломуне, хиљада, и две стотине онима који чувају род његов.

¹²My vineyard, which is mine, is before me: thou, O Solomon, must have a thousand, and those that keep the fruit thereof two hundred.

¹³Која наставаш у вртовима! Другови слушају глас твој, дај ми да га чујем.

¹³Thou that dwellest in the gardens, the companions hearken to thy voice: cause me to hear it.

¹⁴Брже, драги мој! И буди као срна или као јеленче на горама мирисним.

¹⁴Make haste, my beloved, and be thou like to a roe or to a young hart upon the mountains of spices.