1Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
1The word that Isaiah the son of Amoz saw concerning Judah and Jerusalem.
2Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.
2And it shall come to pass in the last days, that the mountain of the LORD's house shall be established in the top of the mountains, and shall be exalted above the hills; and all nations shall flow unto it.
3И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.
3And many people shall go and say, Come ye, and let us go up to the mountain of the LORD, to the house of the God of Jacob; and he will teach us of his ways, and we will walk in his paths: for out of Zion shall go forth the law, and the word of the LORD from Jerusalem.
4И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
4And he shall judge among the nations, and shall rebuke many people: and they shall beat their swords into plowshares, and their spears into pruninghooks: nation shall not lift up sword against nation, neither shall they learn war any more.
5Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.
5O house of Jacob, come ye, and let us walk in the light of the LORD.
6Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
6Therefore thou hast forsaken thy people the house of Jacob, because they be replenished from the east, and are soothsayers like the Philistines, and they please themselves in the children of strangers.
7И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.
7Their land also is full of silver and gold, neither is there any end of their treasures; their land is also full of horses, neither is there any end of their chariots:
8Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
8Their land also is full of idols; they worship the work of their own hands, that which their own fingers have made:
9И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
9And the mean man boweth down, and the great man humbleth himself: therefore forgive them not.
10Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
10Enter into the rock, and hide thee in the dust, for fear of the LORD, and for the glory of his majesty.
11Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
11The lofty looks of man shall be humbled, and the haughtiness of men shall be bowed down, and the LORD alone shall be exalted in that day.
12Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,
12For the day of the LORD of hosts shall be upon every one that is proud and lofty, and upon every one that is lifted up; and he shall be brought low:
13И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
13And upon all the cedars of Lebanon, that are high and lifted up, and upon all the oaks of Bashan,
14И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
14And upon all the high mountains, and upon all the hills that are lifted up,
15И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
15And upon every high tower, and upon every fenced wall,
16И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.
16And upon all the ships of Tarshish, and upon all pleasant pictures.
17Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
17And the loftiness of man shall be bowed down, and the haughtiness of men shall be made low: and the LORD alone shall be exalted in that day.
18И идола ће нестати сасвим.
18And the idols he shall utterly abolish.
19И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
19And they shall go into the holes of the rocks, and into the caves of the earth, for fear of the LORD, and for the glory of his majesty, when he ariseth to shake terribly the earth.
20Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,
20In that day a man shall cast his idols of silver, and his idols of gold, which they made each one for himself to worship, to the moles and to the bats;
21Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
21To go into the clefts of the rocks, and into the tops of the ragged rocks, for fear of the LORD, and for the glory of his majesty, when he ariseth to shake terribly the earth.
22Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
22Cease ye from man, whose breath is in his nostrils: for wherein is he to be accounted of ?