1Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
1My brethren, be not many masters, knowing that we shall receive the greater condemnation.
2Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
2For in many things we offend all. If any man offend not in word, the same is a perfect man, and able also to bridle the whole body.
3Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
3Behold, we put bits in the horses' mouths, that they may obey us; and we turn about their whole body.
4Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
4Behold also the ships, which though they be so great, and are driven of fierce winds, yet are they turned about with a very small helm, whithersoever the governor listeth.
5А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
5Even so the tongue is a little member, and boasteth great things. Behold, how great a matter a little fire kindleth!
6И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
6And the tongue is a fire, a world of iniquity: so is the tongue among our members, that it defileth the whole body, and setteth on fire the course of nature; and it is set on fire of hell.
7Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
7For every kind of beasts, and of birds, and of serpents, and of things in the sea, is tamed, and hath been tamed of mankind:
8А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
8But the tongue can no man tame; it is an unruly evil, full of deadly poison.
9Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
9Therewith bless we God, even the Father; and therewith curse we men, which are made after the similitude of God.
10Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
10Out of the same mouth proceedeth blessing and cursing. My brethren, these things ought not so to be.
11Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
11Doth a fountain send forth at the same place sweet water and bitter?
12Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
12Can the fig tree, my brethren, bear olive berries? either a vine, figs? so can no fountain both yield salt water and fresh.
13Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
13Who is a wise man and endued with knowledge among you? let him shew out of a good conversation his works with meekness of wisdom.
14Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
14But if ye have bitter envying and strife in your hearts, glory not, and lie not against the truth.
15Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
15This wisdom descendeth not from above, but is earthly, sensual, devilish.
16Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
16For where envying and strife is, there is confusion and every evil work.
17А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
17But the wisdom that is from above is first pure, then peaceable, gentle, and easy to be intreated, full of mercy and good fruits, without partiality, and without hypocrisy.
18А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
18And the fruit of righteousness is sown in peace of them that make peace.