¹Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?

¹From whence come wars and fightings among you? come they not hence, even of your lusts that war in your members?

²Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

²Ye lust, and have not: ye kill, and desire to have, and cannot obtain: ye fight and war, yet ye have not, because ye ask not.

³Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.

³Ye ask, and receive not, because ye ask amiss, that ye may consume it upon your lusts.

⁴Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.

⁴Ye adulterers and adulteresses, know ye not that the friendship of the world is enmity with God? whosoever therefore will be a friend of the world is the enemy of God.

⁵Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

⁵Do ye think that the scripture saith in vain, The spirit that dwelleth in us lusteth to envy?

⁶А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.

⁶But he giveth more grace. Wherefore he saith, God resisteth the proud, but giveth grace unto the humble.

⁷Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.

⁷Submit yourselves therefore to God. Resist the devil, and he will flee from you.

⁸Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.

⁸Draw nigh to God, and he will draw nigh to you. Cleanse your hands, ye sinners; and purify your hearts, ye double minded.

⁹Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

⁹Be afflicted, and mourn, and weep: let your laughter be turned to mourning, and your joy to heaviness.

¹⁰Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.

¹⁰Humble yourselves in the sight of the Lord, and he shall lift you up.

¹¹Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.

¹¹Speak not evil one of another, brethren. He that speaketh evil of his brother, and judgeth his brother, speaketh evil of the law, and judgeth the law: but if thou judge the law, thou art not a doer of the law, but a judge.

¹²Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?

¹²There is one lawgiver, who is able to save and to destroy: who art thou that judgest another?

¹³Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.

¹³Go to now, ye that say, To day or to morrow we will go into such a city, and continue there a year, and buy and sell, and get gain:

¹⁴Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

¹⁴Whereas ye know not what shall be on the morrow. For what is your life? It is even a vapour, that appeareth for a little time, and then vanisheth away.

¹⁵Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.

¹⁵For that ye ought to say, If the Lord will, we shall live, and do this, or that.

¹⁶А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.

¹⁶But now ye rejoice in your boastings: all such rejoicing is evil.

¹⁷Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.

¹⁷Therefore to him that knoweth to do good, and doeth it not, to him it is sin.