1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1Then answered Zophar the Naamathite, and said,
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
2Should not the multitude of words be answered? and should a man full of talk be justified?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
3Should thy lies make men hold their peace? and when thou mockest, shall no man make thee ashamed?
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
4For thou hast said, My doctrine is pure, and I am clean in thine eyes.
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
5But oh that God would speak, and open his lips against thee;
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
6And that he would shew thee the secrets of wisdom, that they are double to that which is! Know therefore that God exacteth of thee less than thine iniquity deserveth.
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
7Canst thou by searching find out God? canst thou find out the Almighty unto perfection?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
8It is as high as heaven; what canst thou do? deeper than hell; what canst thou know?
9Дуже од земље, шире од мора.
9The measure thereof is longer than the earth, and broader than the sea.
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
10If he cut off, and shut up, or gather together, then who can hinder him?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
11For he knoweth vain men: he seeth wickedness also; will he not then consider it?
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
12For vain men would be wise, though man be born like a wild ass's colt.
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
13If thou prepare thine heart, and stretch out thine hands toward him;
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
14If iniquity be in thine hand, put it far away, and let not wickedness dwell in thy tabernacles.
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
15For then shalt thou lift up thy face without spot; yea, thou shalt be stedfast, and shalt not fear:
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
16Because thou shalt forget thy misery, and remember it as waters that pass away:
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
17And thine age shall be clearer than the noonday: thou shalt shine forth, thou shalt be as the morning.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
18And thou shalt be secure, because there is hope; yea, thou shalt dig about thee, and thou shalt take thy rest in safety.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
19Also thou shalt lie down, and none shall make thee afraid; yea, many shall make suit unto thee.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
20But the eyes of the wicked shall fail, and they shall not escape, and their hope shall be as the giving up of the ghost.