¹Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.

¹Wherefore, Job, I pray thee, hear my speeches, and hearken to all my words.

²Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.

²Behold, now I have opened my mouth, my tongue hath spoken in my mouth.

³По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.

³My words shall be of the uprightness of my heart: and my lips shall utter knowledge clearly.

⁴Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.

⁴The spirit of God hath made me, and the breath of the Almighty hath given me life.

⁵Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.

⁵If thou canst answer me, set thy words in order before me, stand up.

⁶Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.

⁶Behold, I am according to thy wish in God's stead: I also am formed out of the clay.

⁷Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.

⁷Behold, my terror shall not make thee afraid, neither shall my hand be heavy upon thee.

⁸Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:

⁸Surely thou hast spoken in mine hearing, and I have heard the voice of thy words, saying,

⁹Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.

⁹I am clean without transgression, I am innocent; neither is there iniquity in me.

¹⁰Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.

¹⁰Behold, he findeth occasions against me, he counteth me for his enemy,

¹¹Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.

¹¹He putteth my feet in the stocks, he marketh all my paths.

¹²Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.

¹²Behold, in this thou art not just: I will answer thee, that God is greater than man.

¹³Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?

¹³Why dost thou strive against him? for he giveth not account of any of his matters.

¹⁴Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.

¹⁴For God speaketh once, yea twice, yet man perceiveth it not.

¹⁵У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,

¹⁵In a dream, in a vision of the night, when deep sleep falleth upon men, in slumberings upon the bed;

¹⁶Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,

¹⁶Then he openeth the ears of men, and sealeth their instruction,

¹⁷Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;

¹⁷That he may withdraw man from his purpose, and hide pride from man.

¹⁸Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.

¹⁸He keepeth back his soul from the pit, and his life from perishing by the sword.

¹⁹И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.

¹⁹He is chastened also with pain upon his bed, and the multitude of his bones with strong pain:

²⁰Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;

²⁰So that his life abhorreth bread, and his soul dainty meat.

²¹Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,

²¹His flesh is consumed away, that it cannot be seen; and his bones that were not seen stick out.

²²И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.

²²Yea, his soul draweth near unto the grave, and his life to the destroyers.

²³Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,

²³If there be a messenger with him, an interpreter, one among a thousand, to shew unto man his uprightness:

²⁴Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.

²⁴Then he is gracious unto him, and saith, Deliver him from going down to the pit: I have found a ransom.

²⁵И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,

²⁵His flesh shall be fresher than a child's: he shall return to the days of his youth:

²⁶Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.

²⁶He shall pray unto God, and he will be favourable unto him: and he shall see his face with joy: for he will render unto man his righteousness.

²⁷Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.

²⁷He looketh upon men, and if any say, I have sinned, and perverted that which was right, and it profited me not;

²⁸Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.

²⁸He will deliver his soul from going into the pit, and his life shall see the light.

²⁹Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,

²⁹Lo, all these things worketh God oftentimes with man,

³⁰Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.

³⁰To bring back his soul from the pit, to be enlightened with the light of the living.

³¹Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.

³¹Mark well, O Job, hearken unto me: hold thy peace, and I will speak.

³²Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;

³²If thou hast anything to say, answer me: speak, for I desire to justify thee.

³³Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.

³³If not, hearken unto me: hold thy peace, and I shall teach thee wisdom.