1Још говори Елијуј и рече:
1Furthermore Elihu answered and said,
2Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
2Hear my words, O ye wise men; and give ear unto me, ye that have knowledge.
3Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
3For the ear trieth words, as the mouth tasteth meat.
4Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
4Let us choose to us judgment: let us know among ourselves what is good.
5Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
5For Job hath said, I am righteous: and God hath taken away my judgment.
6Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
6Should I lie against my right? my wound is incurable without transgression.
7Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
7What man is like Job, who drinketh up scorning like water?
8И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
8Which goeth in company with the workers of iniquity, and walketh with wicked men.
9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
9For he hath said, It profiteth a man nothing that he should delight himself with God.
10Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
10Therefore hearken unto me ye men of understanding: far be it from God, that he should do wickedness; and from the Almighty, that he should commit iniquity.
11Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
11For the work of a man shall he render unto him, and cause every man to find according to his ways.
12Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
12Yea, surely God will not do wickedly, neither will the Almighty pervert judgment.
13Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
13Who hath given him a charge over the earth? or who hath disposed the whole world?
14Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
14If he set his heart upon man, if he gather unto himself his spirit and his breath;
15Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
15All flesh shall perish together, and man shall turn again unto dust.
16Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
16If now thou hast understanding, hear this: hearken to the voice of my words.
17Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
17Shall even he that hateth right govern? and wilt thou condemn him that is most just?
18Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
18Is it fit to say to a king, Thou art wicked? and to princes, Ye are ungodly?
19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
19How much less to him that accepteth not the persons of princes, nor regardeth the rich more than the poor? for they all are the work of his hands.
20Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
20In a moment shall they die, and the people shall be troubled at midnight, and pass away: and the mighty shall be taken away without hand.
21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
21For his eyes are upon the ways of man, and he seeth all his goings.
22Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
22There is no darkness, nor shadow of death, where the workers of iniquity may hide themselves.
23Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
23For he will not lay upon man more than right; that he should enter into judgment with God.
24Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
24He shall break in pieces mighty men without number, and set others in their stead.
25Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
25Therefore he knoweth their works, and he overturneth them in the night, so that they are destroyed.
26Као безбожне разбија их на видику.
26He striketh them as wicked men in the open sight of others;
27Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
27Because they turned back from him, and would not consider any of his ways:
28Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
28So that they cause the cry of the poor to come unto him, and he heareth the cry of the afflicted.
29Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
29When he giveth quietness, who then can make trouble? and when he hideth his face, who then can behold him? whether it be done against a nation, or against a man only:
30Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
30That the hypocrite reign not, lest the people be ensnared.
31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
31Surely it is meet to be said unto God, I have borne chastisement, I will not offend any more:
32А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
32That which I see not teach thou me: if I have done iniquity, I will do no more.
33Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
33Should it be according to thy mind? he will recompense it, whether thou refuse, or whether thou choose; and not I: therefore speak what thou knowest.
34Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
34Let men of understanding tell me, and let a wise man hearken unto me.
35Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
35Job hath spoken without knowledge, and his words were without wisdom.
36Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
36My desire is that Job may be tried unto the end because of his answers for wicked men.
37Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
37For he addeth rebellion unto his sin, he clappeth his hands among us, and multiplieth his words against God.