¹Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.

¹There was a man of the Pharisees, named Nicodemus, a ruler of the Jews:

²Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.

²The same came to Jesus by night, and said unto him, Rabbi, we know that thou art a teacher come from God: for no man can do these miracles that thou doest, except God be with him.

³Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.

³Jesus answered and said unto him, Verily, verily, I say unto thee, Except a man be born again, he cannot see the kingdom of God.

⁴Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

⁴Nicodemus saith unto him, How can a man be born when he is old? can he enter the second time into his mother's womb, and be born?

⁵Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

⁵Jesus answered, Verily, verily, I say unto thee, Except a man be born of water and of the Spirit, he cannot enter into the kingdom of God.

⁶Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.

⁶That which is born of the flesh is flesh; and that which is born of the Spirit is spirit.

⁷Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

⁷Marvel not that I said unto thee, Ye must be born again.

⁸Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.

⁸The wind bloweth where it listeth, and thou hearest the sound thereof, but canst not tell whence it cometh, and whither it goeth: so is every one that is born of the Spirit.

⁹Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?

⁹Nicodemus answered and said unto him, How can these things be?

¹⁰Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

¹⁰Jesus answered and said unto him, Art thou a master of Israel, and knowest not these things?

¹¹Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.

¹¹Verily, verily, I say unto thee, We speak that we do know, and testify that we have seen; and ye receive not our witness.

¹²Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?

¹²If I have told you earthly things, and ye believe not, how shall ye believe, if I tell you of heavenly things?

¹³И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.

¹³And no man hath ascended up to heaven, but he that came down from heaven, even the Son of man which is in heaven.

¹⁴И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.

¹⁴And as Moses lifted up the serpent in the wilderness, even so must the Son of man be lifted up:

¹⁵Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:

¹⁵That whosoever believeth in him should not perish, but have eternal life.

¹⁶Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

¹⁶For God so loved the world, that he gave his only begotten Son, that whosoever believeth in him should not perish, but have everlasting life.

¹⁷Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.

¹⁷For God sent not his Son into the world to condemn the world; but that the world through him might be saved.

¹⁸Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.

¹⁸He that believeth on him is not condemned: but he that believeth not is condemned already, because he hath not believed in the name of the only begotten Son of God.

¹⁹А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.

¹⁹And this is the condemnation, that light is come into the world, and men loved darkness rather than light, because their deeds were evil.

²⁰Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.

²⁰For every one that doeth evil hateth the light, neither cometh to the light, lest his deeds should be reproved.

²¹А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.

²¹But he that doeth truth cometh to the light, that his deeds may be made manifest, that they are wrought in God.

²²А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.

²²After these things came Jesus and his disciples into the land of Judaea; and there he tarried with them, and baptized.

²³А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.

²³And John also was baptizing in Aenon near to Salim, because there was much water there: and they came, and were baptized.

²⁴Јер још не беше Јован бачен у тамницу.

²⁴For John was not yet cast into prison.

²⁵Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.

²⁵Then there arose a question between some of John's disciples and the Jews about purifying.

²⁶И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.

²⁶And they came unto John, and said unto him, Rabbi, he that was with thee beyond Jordan, to whom thou barest witness, behold, the same baptizeth, and all men come to him.

²⁷Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.

²⁷John answered and said, A man can receive nothing, except it be given him from heaven.

²⁸Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.

²⁸Ye yourselves bear me witness, that I said, I am not the Christ, but that I am sent before him.

²⁹Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.

²⁹He that hath the bride is the bridegroom: but the friend of the bridegroom, which standeth and heareth him, rejoiceth greatly because of the bridegroom's voice: this my joy therefore is fulfilled.

³⁰Онај треба да расте, а ја да се умањујем.

³⁰He must increase, but I must decrease.

³¹Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.

³¹He that cometh from above is above all: he that is of the earth is earthly, and speaketh of the earth: he that cometh from heaven is above all.

³²И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.

³²And what he hath seen and heard, that he testifieth; and no man receiveth his testimony.

³³Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.

³³He that hath received his testimony hath set to his seal that God is true.

³⁴Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.

³⁴For he whom God hath sent speaketh the words of God: for God giveth not the Spirit by measure unto him.

³⁵Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.

³⁵The Father loveth the Son, and hath given all things into his hand.

³⁶Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.

³⁶He that believeth on the Son hath everlasting life: and he that believeth not the Son shall not see life; but the wrath of God abideth on him.