¹Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован

¹When therefore the LORD knew how the Pharisees had heard that Jesus made and baptized more disciples than John,

²(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),

²(Though Jesus himself baptized not, but his disciples,)

³Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

³He left Judaea, and departed again into Galilee.

⁴А ваљало Му је проћи кроз Самарију.

⁴And he must needs go through Samaria.

⁵Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.

⁵Then cometh he to a city of Samaria, which is called Sychar, near to the parcel of ground that Jacob gave to his son Joseph.

⁶А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.

⁶Now Jacob's well was there. Jesus therefore, being wearied with his journey, sat thus on the well: and it was about the sixth hour.

⁷Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.

⁷There cometh a woman of Samaria to draw water: Jesus saith unto her, Give me to drink.

⁸(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)

⁸(For his disciples were gone away unto the city to buy meat.)

⁹Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.

⁹Then saith the woman of Samaria unto him, How is it that thou, being a Jew, askest drink of me, which am a woman of Samaria? for the Jews have no dealings with the Samaritans.

¹⁰Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.

¹⁰Jesus answered and said unto her, If thou knewest the gift of God, and who it is that saith to thee, Give me to drink; thou wouldest have asked of him, and he would have given thee living water.

¹¹Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?

¹¹The woman saith unto him, Sir, thou hast nothing to draw with, and the well is deep: from whence then hast thou that living water?

¹²Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

¹²Art thou greater than our father Jacob, which gave us the well, and drank thereof himself, and his children, and his cattle?

¹³Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;

¹³Jesus answered and said unto her, Whosoever drinketh of this water shall thirst again:

¹⁴А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.

¹⁴But whosoever drinketh of the water that I shall give him shall never thirst; but the water that I shall give him shall be in him a well of water springing up into everlasting life.

¹⁵Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.

¹⁵The woman saith unto him, Sir, give me this water, that I thirst not, neither come hither to draw.

¹⁶Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.

¹⁶Jesus saith unto her, Go, call thy husband, and come hither.

¹⁷Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;

¹⁷The woman answered and said, I have no husband. Jesus said unto her, Thou hast well said, I have no husband:

¹⁸Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

¹⁸For thou hast had five husbands; and he whom thou now hast is not thy husband: in that saidst thou truly.

¹⁹Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.

¹⁹The woman saith unto him, Sir, I perceive that thou art a prophet.

²⁰Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.

²⁰Our fathers worshipped in this mountain; and ye say, that in Jerusalem is the place where men ought to worship.

²¹Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

²¹Jesus saith unto her, Woman, believe me, the hour cometh, when ye shall neither in this mountain, nor yet at Jerusalem, worship the Father.

²²Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.

²²Ye worship ye know not what: we know what we worship: for salvation is of the Jews.

²³Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.

²³But the hour cometh, and now is, when the true worshippers shall worship the Father in spirit and in truth: for the Father seeketh such to worship him.

²⁴Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.

²⁴God is a Spirit: and they that worship him must worship him in spirit and in truth.

²⁵Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.

²⁵The woman saith unto him, I know that Messias cometh, which is called Christ: when he is come, he will tell us all things.

²⁶Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.

²⁶Jesus saith unto her, I that speak unto thee am he.

²⁷И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?

²⁷And upon this came his disciples, and marvelled that he talked with the woman: yet no man said, What seekest thou? or, Why talkest thou with her?

²⁸А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

²⁸The woman then left her waterpot, and went her way into the city, and saith to the men,

²⁹Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

²⁹Come, see a man, which told me all things that ever I did: is not this the Christ?

³⁰Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.

³⁰Then they went out of the city, and came unto him.

³¹А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.

³¹In the mean while his disciples prayed him, saying, Master, eat.

³²А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.

³²But he said unto them, I have meat to eat that ye know not of.

³³Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?

³³Therefore said the disciples one to another, Hath any man brought him ought to eat?

³⁴А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.

³⁴Jesus saith unto them, My meat is to do the will of him that sent me, and to finish his work.

³⁵Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

³⁵Say not ye, There are yet four months, and then cometh harvest? behold, I say unto you, Lift up your eyes, and look on the fields; for they are white already to harvest.

³⁶И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;

³⁶And he that reapeth receiveth wages, and gathereth fruit unto life eternal: that both he that soweth and he that reapeth may rejoice together.

³⁷Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.

³⁷And herein is that saying true, One soweth, and another reapeth.

³⁸Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

³⁸I sent you to reap that whereon ye bestowed no labour: other men laboured, and ye are entered into their labours.

³⁹И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.

³⁹And many of the Samaritans of that city believed on him for the saying of the woman, which testified, He told me all that ever I did.

⁴⁰Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.

⁴⁰So when the Samaritans were come unto him, they besought him that he would tarry with them: and he abode there two days.

⁴¹И много их више верова за Његову беседу.

⁴¹And many more believed because of his own word;

⁴²А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.

⁴²And said unto the woman, Now we believe, not because of thy saying: for we have heard him ourselves, and know that this is indeed the Christ, the Saviour of the world.

⁴³А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:

⁴³Now after two days he departed thence, and went into Galilee.

⁴⁴Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.

⁴⁴For Jesus himself testified, that a prophet hath no honour in his own country.

⁴⁵А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.

⁴⁵Then when he was come into Galilee, the Galilaeans received him, having seen all the things that he did at Jerusalem at the feast: for they also went unto the feast.

⁴⁶Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.

⁴⁶So Jesus came again into Cana of Galilee, where he made the water wine. And there was a certain nobleman, whose son was sick at Capernaum.

⁴⁷Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.

⁴⁷When he heard that Jesus was come out of Judaea into Galilee, he went unto him, and besought him that he would come down, and heal his son: for he was at the point of death.

⁴⁸И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.

⁴⁸Then said Jesus unto him, Except ye see signs and wonders, ye will not believe.

⁴⁹Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.

⁴⁹The nobleman saith unto him, Sir, come down ere my child die.

⁵⁰Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.

⁵⁰Jesus saith unto him, Go thy way; thy son liveth. And the man believed the word that Jesus had spoken unto him, and he went his way.

⁵¹И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.

⁵¹And as he was now going down, his servants met him, and told him, saying, Thy son liveth.

⁵²Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.

⁵²Then enquired he of them the hour when he began to amend. And they said unto him, Yesterday at the seventh hour the fever left him.

⁵³Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.

⁵³So the father knew that it was at the same hour, in the which Jesus said unto him, Thy son liveth: and himself believed, and his whole house.

⁵⁴Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.

⁵⁴This is again the second miracle that Jesus did, when he was come out of Judaea into Galilee.