¹А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

¹After this there was a feast of the Jews; and Jesus went up to Jerusalem.

²У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

²Now there is at Jerusalem by the sheep market a pool, which is called in the Hebrew tongue Bethesda, having five porches.

³У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

³In these lay a great multitude of impotent folk, of blind, halt, withered, waiting for the moving of the water.

⁴Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

⁴For an angel went down at a certain season into the pool, and troubled the water: whosoever then first after the troubling of the water stepped in was made whole of whatsoever disease he had.

⁵А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.

⁵And a certain man was there, which had an infirmity thirty and eight years.

⁶Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

⁶When Jesus saw him lie, and knew that he had been now a long time in that case, he saith unto him, Wilt thou be made whole?

⁷Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.

⁷The impotent man answered him, Sir, I have no man, when the water is troubled, to put me into the pool: but while I am coming, another steppeth down before me.

⁸Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.

⁸Jesus saith unto him, Rise, take up thy bed, and walk.

⁹И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.

⁹And immediately the man was made whole, and took up his bed, and walked: and on the same day was the sabbath.

¹⁰Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.

¹⁰The Jews therefore said unto him that was cured, It is the sabbath day: it is not lawful for thee to carry thy bed.

¹¹А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.

¹¹He answered them, He that made me whole, the same said unto me, Take up thy bed, and walk.

¹²А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

¹²Then asked they him, What man is that which said unto thee, Take up thy bed, and walk?

¹³А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.

¹³And he that was healed wist not who it was: for Jesus had conveyed himself away, a multitude being in that place.

¹⁴А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.

¹⁴Afterward Jesus findeth him in the temple, and said unto him, Behold, thou art made whole: sin no more, lest a worse thing come unto thee.

¹⁵А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.

¹⁵The man departed, and told the Jews that it was Jesus, which had made him whole.

¹⁶И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.

¹⁶And therefore did the Jews persecute Jesus, and sought to slay him, because he had done these things on the sabbath day.

¹⁷А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.

¹⁷But Jesus answered them, My Father worketh hitherto, and I work.

¹⁸И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

¹⁸Therefore the Jews sought the more to kill him, because he not only had broken the sabbath, but said also that God was his Father, making himself equal with God.

¹⁹А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;

¹⁹Then answered Jesus and said unto them, Verily, verily, I say unto you, The Son can do nothing of himself, but what he seeth the Father do: for what things soever he doeth, these also doeth the Son likewise.

²⁰Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.

²⁰For the Father loveth the Son, and sheweth him all things that himself doeth: and he will shew him greater works than these, that ye may marvel.

²¹Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.

²¹For as the Father raiseth up the dead, and quickeneth them; even so the Son quickeneth whom he will.

²²Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,

²²For the Father judgeth no man, but hath committed all judgment unto the Son:

²³Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.

²³That all men should honour the Son, even as they honour the Father. He that honoureth not the Son honoureth not the Father which hath sent him.

²⁴Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

²⁴Verily, verily, I say unto you, He that heareth my word, and believeth on him that sent me, hath everlasting life, and shall not come into condemnation; but is passed from death unto life.

²⁵Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

²⁵Verily, verily, I say unto you, The hour is coming, and now is, when the dead shall hear the voice of the Son of God: and they that hear shall live.

²⁶Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

²⁶For as the Father hath life in himself; so hath he given to the Son to have life in himself;

²⁷И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

²⁷And hath given him authority to execute judgment also, because he is the Son of man.

²⁸Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

²⁸Marvel not at this: for the hour is coming, in the which all that are in the graves shall hear his voice,

²⁹И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

²⁹And shall come forth; they that have done good, unto the resurrection of life; and they that have done evil, unto the resurrection of damnation.

³⁰Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

³⁰I can of mine own self do nothing: as I hear, I judge: and my judgment is just; because I seek not mine own will, but the will of the Father which hath sent me.

³¹Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.

³¹If I bear witness of myself, my witness is not true.

³²Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.

³²There is another that beareth witness of me; and I know that the witness which he witnesseth of me is true.

³³Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;

³³Ye sent unto John, and he bare witness unto the truth.

³⁴А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.

³⁴But I receive not testimony from man: but these things I say, that ye might be saved.

³⁵Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.

³⁵He was a burning and a shining light: and ye were willing for a season to rejoice in his light.

³⁶Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.

³⁶But I have greater witness than that of John: for the works which the Father hath given me to finish, the same works that I do, bear witness of me, that the Father hath sent me.

³⁷И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.

³⁷And the Father himself, which hath sent me, hath borne witness of me. Ye have neither heard his voice at any time, nor seen his shape.

³⁸И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.

³⁸And ye have not his word abiding in you: for whom he hath sent, him ye believe not.

³⁹Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.

³⁹Search the scriptures; for in them ye think ye have eternal life: and they are they which testify of me.

⁴⁰И нећете да дођете к мени да имате живот.

⁴⁰And ye will not come to me, that ye might have life.

⁴¹Ја не примам славе од људи.

⁴¹I receive not honour from men.

⁴²Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

⁴²But I know you, that ye have not the love of God in you.

⁴³Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

⁴³I am come in my Father's name, and ye receive me not: if another shall come in his own name, him ye will receive.

⁴⁴Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?

⁴⁴How can ye believe, which receive honour one of another, and seek not the honour that cometh from God only?

⁴⁵Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

⁴⁵Do not think that I will accuse you to the Father: there is one that accuseth you, even Moses, in whom ye trust.

⁴⁶Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.

⁴⁶For had ye believed Moses, ye would have believed me; for he wrote of me.

⁴⁷А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?

⁴⁷But if ye believe not his writings, how shall ye believe my words?